Трагом "СУЗОВАЦА"

Трагом "СУЗОВАЦА"
Биши Месечник. ЗАВЕТИНЕ Суз

FLAG counter

Flag Counter

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ| Бизарни осврти

ПОСЕЋЕНОСТ

СПЕКТАР

СПЕКТАР
НовиБусур

ПРЕВЕДИ - TRANSLATE

четвртак, 6. мај 2010.

Вампир чека да постане бренд, Или је већ постао? Сава Савановић је жив


У Зарожју, крај Бајине Баште, опстаје оронула воденица у којој је према легенди обитавао најпознатији српски вампир, коме је и Милован Глишић посветио приповетку по којој је снимљен и култни хорор филм „Лептирица”.

Зарожје код Бајине Баште – Тесна и мрачна гудура под извором речице Рогачице, обрасла високим буквама, сва је необична и тајанствена. Уска стаза до ње спушта се из Зарожја, право са сеоског пута. Ту речна вода шуми камење прескачући, али некакав чудан мир влада у овој дубодолини. Совин хук, срећом, не се чује, па барем језа намерника не подилази. Ипак, чињеница да је баш ту, у прастарој дрвеној воденици на Рогачици, према предању, некад боравио најпознатији српски вампир Сава Савановић, мало кога оставља равнодушним. Својевремено је приповедач Милован Глишић (1847–1908) у причи „После деведесет година” описао Зарожје и догодовштине тамошњег вампира Саве Савановића. По мотивима приповетке настао је и први српски хорор филм „Лептирица”. Село се по том необичном јунаку из народних веровања прочуло, па гудура у којој је воденица и сада мами посетиоце. Зарожани се, ипак, још нису сетили да од „вампировог млина” направе свој туристички бренд.
– Ма не бојте се, какав Сава Савановић, нема овде вампира – каже нам Радослав Јагодић, један од наследника власника ове воденице, који однекуд изби из шуме.
„Лакну” нам, јер смо се у ову авантуру упутили без глоговог коца и белог лука, а зна се да је то двоје једино ефикасно против вампира.
– Ово је та чувена Јагодића воденица. На њу се односе приче о појављивању Саве Савановића. Радила је до краја педесетих година прошлог века, њоме су газдовали мој деда Симеун и Милош Јагодић. Сад је дотрајала, без воденичког камена и јаза, на сувом, речна вода је заобилази – објашњава нам шездесетосмогодишњи Радослав.
Заиста, кров старе воденице се проломио, даске иструлеле. Као каква дрвена утвара, стоји над речицом. Кад би вампир сада у њу ушао и он би се уплашио.
– Легенда о Сави Савановићу одавно постоји у нашем крају. Временом, понеко би причи нешто додао, поготово у она давна времена, када се у вампире још и веровало. Ја се никад нисам плашио. Ноћио сам у овој воденици бар 50 пута, потпуно сам, и, ево, није ми ништа – вели уз осмех Радослав дајући нам своје објашњење како се прича о вампиру зачела:
– Било је у овом крају оних који су се бавили ситним и нешто крупнијим крађама, сећам се, у то време сам био дечак, не прође ни две-три недеље а да се не деси да је некоме обијен вајат, однета сланина и бели мрс. Ови што су роварили по туђем, ширили су приче о вампиру који бане у село и однесе ово или оно, и тако су себе штитили, јер потраге за лоповима после тога није ни било – сећа се наш саговорник.
Зарожје је у време Милована Глишића и легендарног Саве Савановића било невелико село, а данас је то мало насеље крај пута од Бајине Баште ка Ваљеву преко Дебелог брда, кад се код Гњиле Присеке пође макадамским путем ка Варди и Косјерићу. Мештани гаје малине, секу шуму, обрађују дрво, боре се да опстану у овом забаченом крају. Неретко, одлазе и у свет. Кажу да село има 300 гастарбајтера и да су сви на раду у Швајцарској....

Видети више: Бранко Пејовић [објављено:у Политици, 30/10/2008] http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Sava-Savanovic-josh-cheka-da-postane-brend.sr.html

среда, 5. мај 2010.

Bal ...(5.5.10. 10.22)


Titoisti iz celog sveta pevali „Hej, Sloveni“ u Beogradu

Ove godine su bili prisutni i tinejdžeri koji nisu bili ni rođeni dok je maršal hodao Zemljom...
Nekoliko hiljada ljudi sa raznih krajeva sveta, ponajviše iz zemalja bivše Jugoslavije, okupilo se juče ispred Kuće cveća kako bi odali poštu Josipu Broz Titu i obeležili tri decenije od njegove smrti. Čekajući strpljivo u redu da bi se poklonili pred maršalovim grobom, oni su u jednom trenutku zapevali i bivšu nam himnu „Hej, Sloveni“.
ATRAKCIJA - Ono što se nametalo kao novo, u odnosu na prethodna okupljanja kod Titovog groba na godišnjicu njegove smrti, jeste da ovog puta nisu došli samo oni koji pamte Titovo vreme. Naime, ove godine su bili prisutni i tinejdžeri koji nisu bili ni rođeni dok je maršal hodao Zemljom. - Mi smo članovi društva „Josip Broz Tito” i omladine SDP-a u Hrvatskoj. O Titu mislimo sve najbolje, on je jedini koji je uspeo da poveže sve narode - predstavlja članove svog udruženja Luka Zrinski iz Varaždina, koji čeka u redu pored društva iz Rijeke, koji kažu da dolaze već petu godinu zaredom. Većina njih nosi obeležja stare Jugoslavije, zastave sa petokrakom, bedževe, kape „titovke”, pionirske marame, slike Broza, a tu su i stari prekaljeni borci okićeni činovima i odlikovanjima. Poveća grupa od 40 studenata, koji su u Beograd došli iz Španije, Hrvatske i Poljske, u dobrom raspoloženju gleda šta se oko njih dešava. - Na Titov grob došli smo više turistički, da saznamo više o njemu. Sviđa nam se kako je ovo uređeno - kaže mladi Španac iz te grupe. Na prilazu, izvan reda koji čeka da uđe u Kuću cveća, stoji Miodrag Milošević (57) iz Makedonije koji je, kako sam kaže, redovni posetilac Titovog groba. - Stigao sam sinoć iz Makedonije, a unutra ću ući tek u 15.05, tačno u minut kada je drug Tito umro. Ja sam čist titoista, dolazim svake godine, Tito mi je stalno u srcu i došao sam da mu se poklonim - kaže Milošević. I jedan novinar iz Poljske bio je iznenađen velikim brojem mladih koji su došli da odaju počast Titu. - Bio sam i na demonstracijama u Moskvi, ali ovo vidim prvi put. Zastave, uniforme i mladi iz cele Jugoslavije. O Titu znam dosta i lepo je što ga se ljudi sećaju, zaista volim što sam ovde - rekao nam je kolega Marcin Zica (31) iz Poljske.
Dule Savić: Smejao sam se kad je umro Dule Savić, bivši fudbaler Crvene zvezde, bio je akter meča u Splitu koji je prekinut zbog vesti da je umro Josip Broz. Savić, koji je tu utakmicu posmatrao sa klupe za rezervne igrače, kaže da se nasmejao kada je čuo vest, a da je tadašnji trener Zvezde bio ljut jer je prekinuta utakmica u kojoj su „imali Hajduk“. ....

****
Uskoro i Bal Save Savanovića!

недеља, 11. април 2010.

Novi predsednik Srbije - predlog


Kad su Ameri mogli da izaberu crnog predsednika, i Srbi bi mogli . . .


BARAK OBAMA


E moj kume

e moj brate

Ciganima

vlast da date

Za Srbiju

sad je bitno

Da se nadje

mora hitno

Jedan covek

ko Obama

Birajte ga

medju nama

U Skupstini

stalno svadje

Nacin mora

da se nadje

Da prestane

ova drama

Za Srbe je

Rom Obama

Da se divi

pola sveta

Srbija će

da procveta

Bice hleba

za sve ljude

Kad predsednik

Ciga bude

Puna para

malo rada

Kad ciganska

dodje vlada

Da nam svima

bolje ide

Srbiji ce

da zavide

Sve komsije

sram ih bilo

Nece da im

bude milo

Kajace se

natenane

Sto ne vole

nas Cigane

Kajace se -

ali dzabe

Mi necemo

sa barabe

Uz Srbe smo

uvek bili

Mnoge bitke

izgubili

Al zivimo

kao braca

Manje-vise

svi bez gaca

Bolji dan ce

tek da svane

Za sve

Srbe i Cigane

Ko u raju

bice nama

Kada dodje

nas Obama


Autor : Ljubisa Simic
Послао, приметио, препоручио, Ђорђе Кониковић

четвртак, 18. фебруар 2010.

Реш треш у тзв. "Културном додатку" (18.2.10. 09.27)



ОКРУГЛИ СТО
Шта чита Србија (3)
Завршни део разговора „Популарна књижевност, између елитног и тривијалног“, одржаног у нашој редакцији у тзв. "Културном додатку"



Коментари корисника, публиковани на интернет издању л. Политика поводом тзв. разговора о томе шта чита Србија, чак и кад су записани невешто, директније и занимљивије говоре о тзв. теми и учесницима разговора у њој. Према Давиду Албахарију, тј. према сведочењу једног од његових јунака у једном од његових осредњих романа, постмодернизам је "патентиран" у окриљима тзв тајне службе некадашње СФРЈ. А шта сада Басара тврди? Јесте ли приметили?
" Росић: Да ли то значи да писци, ипак, подлежу захтеву времена?
Басара: Превише сам матор, чак и да хоћу. Тридесет година сам унутар једне поетике. Ево, Тања, ти пратиш моје књиге од самог почетка. Прво је то био неки лични свет, па како сам постајао старији више су ме занимали феномени 20. века, фашизам, милитаризми. Бјелица: Избегаваш конкретан одговор. Политика: Неки критичари су написали, а неки причали по чаршији: Басара се понавља, стално пише исту књигу. Басара: То није далеко од истине. Росић: Не мора да значи да је то лоше. Басара: Пишем о стварима које ме интересују, које познајем. Рецимо, не иде да пишем роман о рату без непосредног ратног искуства. Имао сам проблем због „Фаме”. Критика ми је стално пребацивала, кад ћеш поново написати „Фаму”? А ја сам настојао да се удаљим од „Фаме”. Покушао сам да се огледам и у другим темама. Ту је „Краткодневица”, па „политички” романи. Дошло се до границе... Политика: Засићења? Басара: Моја генерација се суочила са тим проблемом. Кад смо почели да пишемо још су били живи и Андрић и Црњански и Меша Селимовић и Пекић и Киш. Они су већ усисали огроман број тема. Тако је настао наш тзв. постмодернизам. Настао је тако што је Саша Јерков отишао у Америку и чуо за постмодернизам, вратио се и прогласио већ афирмисане писце, са по пет, шест књига, за постмодернисте. И није нам то сметало. ".
Па ви видите коме ћете веровати...
Тешко српским историчарима! Док се не отворе одређене архиве!

А што се тиче Госн Паковића треш стручњака за треш књижевност, још ћемо ми за њега чути! Не, не, Чотрићу, грешите! Није овај треш критичар некакав атентатор, он више личи на књижевног диверзанта, као уосталом и добар део осталих...




Видети више:

четвртак, 11. фебруар 2010.

Гугл” најавио развој ултра брзе веб мреже (11.2.10. 14.25)

Знак препознавања Сазвежђа Заветине


ЛОС АНЂЕЛЕС – Амерички веб претраживач „Гугл” најавио је да ће ускоро тестирати сопствену Интернет мрежу од једног гигабита у секунди, која ће бити 100 пута бржа од постојеће.
Након што је формирала филијалу за електричну енергију „Гугл енерџи” и поднела захтев америчким властима за трговину струјом, компанија планира продор и на то ново тржиште тако што ће постати пружалац услуга Интернета ултра велике брзине.
Мрежа, која ће омогућити 100 пута бржи приступ Интернету од садашњег, треба да буде тестирана на одређеном узорку америчких грађана.
Циљ „Гугловог” потеза је да подстакне развој апликација новог типа у којима ће бити искоришћена снага нове мреже.

уторак, 9. фебруар 2010.

Kome smeta?


DOBRO se osećam, ali moram da ležim. Ovim rečima lider Nove Srbije Velimir Ilić započinje razgovor za ”Novosti” posle napada koji je preživeo u petak u centru Beograda kada ga je nekoliko puta pesnicom u lice udario Dejan Stojadinović:- Dobio sam udarac u isto mesto gde mi je prošle godine urađen rez prilikom operacije, pa su se lekari plašili da ne dođe do krvarenja, koje bi bilo kobno. Srećom, svi rezultati su dobri, ali mi je savetovano da ostanem u Beogradu da bih bio blizu, u slučaju iznenadnih komplikacija.
* Jeste li, u međuvremenu, sakupili više informacija o tome šta je bio motiv napada?
- Još ne mogu da razumem zašto bi me napao neko koga nikada u životu nisam video. Neverovatno je da je na metar od napadača stajala policija i da nije reagovala kada je on počeo da viče. Policajci su se tek pokazali kada je trebalo da brane napadača.
* Imate li uveravanja da će policija istražiti incident do kraja?
- Dao sam izjavu i očekujem njihovu brzu reakciju. Želim da znam ko stoji iza ovog čoveka i kako je moguće da usred Beograda mogu da napadnu
narodnog poslanika? Pogotovo želim da se jednom zasvagda raščisti i napad kada su me prošle godine udarili štanglom, zbog čega sam i operisan. Hoću da znam jesu li ova dva napada povezana?
* Ostajete li pri stavu da je napad politički motivisan?
- Očigledno je da država nema mehanizme da kontroliše organizovani kriminal. U poslednje vreme sam otvorio nekoliko afera poput one o Zagrebačkoj banci gde je Srbija izgubila 3,2 milijarde evra vlasničkog kapitala. Očigledno sam nekom smetao.
Видети више: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=170347&title_add=Nekome%20smetam&kword_add=velimir%20ilic%2C%20odbor%20za%20bezbednost%20%20

субота, 30. јануар 2010.

Шта, наводно, чита Србија?

ОКРУГЛИ СТО - први део / Тзв. Политикин «Културни додатак»

На разговору „Популарна књижевност, између тривијалног и елитног“, 23. јануара у редакцији "Политике", учествовали су писци и критичари Исидора Бјелица, Светислав Басара, Марко Видојковић, књижевна теоретичарка Татјана Росић, Златко Паковић, наша уредница Весна Рогановић и новинар Станко Стаменковић. Најзанимљивије делове расправе преносимо у три наставка

Политика: Разговарамо о популарној књижевности која је рекордним тиражима пореметила ранији баланс између тривијалне, забавне књижевности и озбиљне, уметничке. На бестселер листи најчитанијих књига 2009, Књижаре-инфо, тик иза најпродаванијег писца, Халеда Хосеинија, следи прошлогодишњи „Нинов” победник Владимир Пиштало, нешто ниже Марко Видојковић, a...


.........Бјелица: Јесте, то је бункерисана књига... Проблематично је што нисмо извршили ревизију онога што се десило, нисмо открили ко су били лажно конструисани а ко бункерисани аутори. Једино Србија, за разлику од Црне Горе, није отворила своје досијее уметника који су били сарадници тајних полиција. Значи, имамо потпуно лажну историју књижевности............

цео текст
Видети кратки коментар http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/podvuceno

петак, 29. јануар 2010.

Напори министарства културе - превођење српских писаца


(Илустрација Ивана Раденковић)
Министарство културе већ четврту годину отвара конкурс за стране издаваче заинтересоване за превођење српске литературе
Следеће године на Сајму књига у Лајпцигу Србији ће бити посвећена посебна пажња, као земљи почасном госту, па ће стога тежиште ове године бити на превођењу дела на немачки језик и на посвећености немачким, аустријским и швајцарским издавачима, каже за „Политику” Зоран Хамовић, специјални саветник министра културе Републикe Србије.
Ово је четврта година заредом у којој Министарство културе Републике Србије отвара конкурс за заинтересоване иностране издаваче, за пројекат превођења и објављивања књига, нарочито савремене српске књижевности. При Министарству културе постоји фонд за суфинансирање превођења српске литературе на стране језике и плаћање ауторских права, док заинтересовани страни издавачи сносе остале трошкове штампања књига, каже Хамовић.
Министарство културе Републике Србије омогућава страним издавачима да се јаве на конкурс, бирају књиге и добијају одређену финансијску подршку, а према Хамовићевим речима најважније је створити континуирано поверење и сарадњу са већим бројем страних издавача. У протекле три године, у оквиру Међународног београдског сајма књига, додела награде „Доситеј Обрадовић” страним издавачима који објављују нашу књижевност створила је међу њима посебан углед.
Потребна је спремност наше стране да ове године подржи пре свега оно што издавачи са немачког говорног подручја траже. Добар избор и предлог страним издавачима могу да направе и наши преводиоци који живе у иностранству и који имају контакте са страним издавачима. Од ове године почећемо и са годишњом листом остварења српске књижевности. Оно што је нашим читаоцима интересантно, не мора да буде занимљиво на исти начин и странцима. Издавачи нерадо ризикују и тешко се одлучују за објављивање непознатих писаца, са мање присутних језика, објашњава Хамовић, додајући да постоје ексклузивни издавачи који воле да експериментишу и дају шансу доброј литератури која не долази као производ комерцијалне инерције, али наравно они то раде само до одређене границе и на своју штету.
– Министарство културе Републике Србије подржаваће ове и наредне године гостовања наших писаца у иностранству, у знатно већем обиму него до сада. Страни издавачи радије ће објавити српске савремене писце, пре свега због тога што они могу да буду гости књижевних вечери и да на најбољи начин говоре читаоцима. Будући да немамо српске културне центре у Европи, осим онога у Паризу, за гостовања писаца користићемо и наше амбасаде, попут оне у Копенхагену, где већ имамо промотивни простор – објашњава Зоран Хамовић.
Иначе, ова година у Србији биће проглашена годином књиге и језика, од 23. априла 2010. до 23. априла 2011. године, са два јубилеја посвећена Меши Селимовићу и Иви Андрићу.

Као уникатан пример професионалног односа према представљању наше књижевности у свету, књижевни критичар Владислава Гордић-Петковић наводи пројекат „Српска проза у преводу” београдске издавачке куће „Геопоетика”.
– Бирајући компетентне и сензибилне преводиоце који у правом смислу те речи бдију над текстом, уредници „Геопетике” изабрали су и романе који одлично комуницирају са страним читаоцима: пре свих, то су Басарина „Фама о бициклистима” и „Страх и његов слуга” Мирјане Новаковић. Превођење на стране језике не треба да буде пишчев лични ризик ни усамљен подухват, већ дуготрајна, упорна и пажљиво вођена кампања за освајање уског круга књижевних сладокусаца, и то најпре оних у блиском суседству. Мали европски издавачи са профилисаним едицијама попут печујског „Јеленкора” или италијанског „Зандонаи” имају више мотива, воље и простора за то него велике издавачке куће – каже за наш лист Владислава Гордић-Петковић, предлажући роман Мирјане Ђурђевић „Каја, Београд и добри Американац” за превођење на енглески, јер он представља српску књижевност у љупкој, слатко-горкој комбинацији локалног и глобалног, сатиричног и сентименталног, док у скорој будућности свакако треба представити романе Јудите Шалго, Јелене Ленголд и Љубице Арсић, Милете Продановића и Александра Гаталице.


Марина Вулићевић



-------------------------------------------------
Преводи у Српском ПЕН-у
Српски ПЕН центар недавно је уприличио изложбу књига наших писаца, које су преведене на стране језике, као и неколико антологијских издања посвећених српској књижевности. Према речима Гојка Божовића, члана управе Српског ПЕН-а, већина тих издања није доступна ширем кругу читалаца, и управо због тога постоји намера да буде основана библиотека превода дела наших писаца на стране језике. Међу преведеним књигама могу се видети издања Великићевих романа „Руски прозор”, у македонској издавачкој кући „Слово”, у едицији „Сто словенских романа”, као и „Вија Пула” у италијанском „Зандонаију”, затим „Друид из Синдидуна” Владислава Бајца, у издању грчког „Кедроса”, као и романа „Хамам Балканија” истог аутора у хрватској „Фрактури”, бугарској „Сијели” и аустријском „Визеру”. Могао се видети и превод књиге „Лудвиг” Давида Албахарија у немачком „Еихборну”, збирка прича Михајла Пантића „Ако је то љубав” у бугарском „Колибрију” и мађарском „Тимпу”, „Прељубници” Виде Огљеновић у грчкој „Метахмији”, три књиге Драгослава Михаиловића у бугарској „Стигмати”, поезија Драгана Драгојловића на шпанском, кинеском и турском. На јапански су преведена дела Милорада Павића и Љубомира Симовића, а у Украјини је објављена Антологија српске приче.
М. В.
[објављено: у Политици: 29/01/2010]

пошаљите коментар погледајте коментаре (1)
Повезани текстови
Одбрана од шунда и кича

среда, 23. децембар 2009.

Нове врсте?Шљива-Србин. Дивља крушка - Србин... Примери/ Небојша Васовић

Нове врсте?Шљива-Србин. Дивља крушка - Србин... Примери.


Небојша Васовић: ДНЕВНИК I


Српска држава је пропала, а са њом и Срби. Преживела је само једна шљива од чијих се плодова може направити ракија. Преживела из ината према држави у којој је никла, и према људима који су је одавно заборавили. Шљива-Србин. (стр. 50)

У младости, човек продаје тело да би преживео. У зрелим годинама - продаје душу. У старости - мемоаре.


*
Све је таштина. Заиста, како другачије објаснити бесомучну трку милиона сићушних сперматозоида од којих би сваки да баш он оплоди јајну ћелију.
Највећа несрећа није кад не остваримо оно што смо хтели. Највећа несрећа је када остваримо управо оно што смо хтели, са погрешним људима, у погрешно време, и на погрешном месту. (стр. 194)


Небојша Васовић


Миљурко Вукадиновић : ЕП О ШЉИВАМЕШУ, 2007.


Сваки Србин је шљива а свака
метафора је шумадијска



КАЛЕМЉЕЊЕ

Где сте наумили?
- У шуму.
Тамо је друга реалност?
- Шумска, зверска, биљна, бајна.
Али тамо живи поскок од кога се боји све живо и мртво?
Дивље крушке живе а не боје се,
дивље јабуке дивљају а не боје се...
Шта ћеш са дивљакама?
- Да их повадим и пресадим под пут,
да их калемим...
Миљурко Вукадиновић**
_____________
* Небојша Васовић објавио је књиге:
Поезија као изванумиште (1983)
Струна/Сутон (1984)
Со лично (1986)
Бразил (1986)
Песме за децу и калуђере (1989)
Пердидо (1991)
Гон у житу (1991)
Музика роба (1992)
Талмуд и ја (1992)
Седам чунова (1995)
Против Кундере (2003)
Посечене су шуме (2003)
ДНЕВНИК I (2004) ...
** Миљурко Вукадиновић (Торње Сварче, 1953), песник, есејиста, преводилац. Пише на српском и румунском језику. Објавио је књиге: Слободно средоземље, Сплав прокишњава, Певање на Морави, Пољски радоеи, Кап румунске крви, Водена република, Чини и кучине, Своје воде господар, Америкаје нео брађени виноград -песме; Књига живих сасвим ~ песме и записи; Књига другова - монографија (у сарадњи); Водјезик, Водјезик 11 - пјевме и коментари; Провокативне фигурице - проза; Звуци и комешања (Новије песништво у Србији) -антологија; Приближавања (Огледи о роману код Срба у Румунији) - студија; Ловци на пукотине - роман и Похвала реду вожње (Антологија светске поезије о возовима) на српском и: Разуђени архипелаг - антологија новијег српског песништва у Србији; Чини и кучине, Са Истока на Исток, Исток — Запад, Ја, моја породица и Еминеску, Зовем се Никита, Лав у магарећој кожи и Постмодернистичке басне на румунском језику.
Са српског на румунски језик (сам или у сарадњи) превео је дела: Будимира Дубака, Станише Нешића, Душана Т. Батаковића, Риста Василевског, Радомира Уљаревића, Илије Лакушића, Симона Симоновића, Александра Лукића, Матије Бећковића, Јустина Поповића и Петра Милосављевића, а са румунског на српски: Себастијана А. Корна, Петра Барбуа, Мирина Минкуа, Штефана Драгића, Калина Власија, Ане Бландијане, Михаја Еминескуа (2), Каролине Илике (3), Думитру,М. Јона, Паула Полидора и Еуђена Урикаруа.
Добитник најзначајнијих румунских признања за књижевни рад и превођење. Живи у Букурешту и Београду.