Реш треш у тзв. "Културном додатку" (18.2.10. 09.27)

ОКРУГЛИ СТО
Шта чита Србија (3)
Завршни део разговора „Популарна књижевност, између елитног и тривијалног“, одржаног у нашој редакцији у тзв. "Културном додатку"

Коментари корисника, публиковани на интернет издању л. Политика поводом тзв. разговора о томе шта чита Србија, чак и кад су записани невешто, директније и занимљивије говоре о тзв. теми и учесницима разговора у њој. Према Давиду Албахарију, тј. према сведочењу једног од његових јунака у једном од његових осредњих романа, постмодернизам је "патентиран" у окриљима тзв тајне службе некадашње СФРЈ. А шта сада Басара тврди? Јесте ли приметили?
" Росић: Да ли то значи да писци, ипак, подлежу захтеву времена?
Басара: Превише сам матор, чак и да хоћу. Тридесет година сам унутар једне поетике. Ево, Тања, ти пратиш моје књиге од самог почетка. Прво је то био неки лични свет, па како сам постајао старији више су ме занимали феномени 20. века, фашизам, милитаризми. Бјелица: Избегаваш конкретан одговор. Политика: Неки критичари су написали, а неки причали по чаршији: Басара се понавља, стално пише исту књигу. Басара: То није далеко од истине. Росић: Не мора да значи да је то лоше. Басара: Пишем о стварима које ме интересују, које познајем. Рецимо, не иде да пишем роман о рату без непосредног ратног искуства. Имао сам проблем због „Фаме”. Критика ми је стално пребацивала, кад ћеш поново написати „Фаму”? А ја сам настојао да се удаљим од „Фаме”. Покушао сам да се огледам и у другим темама. Ту је „Краткодневица”, па „политички” романи. Дошло се до границе... Политика: Засићења? Басара: Моја генерација се суочила са тим проблемом. Кад смо почели да пишемо још су били живи и Андрић и Црњански и Меша Селимовић и Пекић и Киш. Они су већ усисали огроман број тема. Тако је настао наш тзв. постмодернизам. Настао је тако што је Саша Јерков отишао у Америку и чуо за постмодернизам, вратио се и прогласио већ афирмисане писце, са по пет, шест књига, за постмодернисте. И није нам то сметало. ". Па ви видите коме ћете веровати...
Тешко српским историчарима! Док се не отворе одређене архиве!

А што се тиче Госн Паковића треш стручњака за треш књижевност, још ћемо ми за њега чути! Не, не, Чотрићу, грешите! Није овај треш критичар некакав атентатор, он више личи на књижевног диверзанта, као уосталом и добар део осталих...

Видети више:

http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/podvuceno/restres

Гугл” најавио развој ултра брзе веб мреже (11.2.10. 14.25)

Знак препознавања Сазвежђа Заветине


ЛОС АНЂЕЛЕС – Амерички веб претраживач „Гугл” најавио је да ће ускоро тестирати сопствену Интернет мрежу од једног гигабита у секунди, која ће бити 100 пута бржа од постојеће.
Након што је формирала филијалу за електричну енергију „Гугл енерџи” и поднела захтев америчким властима за трговину струјом, компанија планира продор и на то ново тржиште тако што ће постати пружалац услуга Интернета ултра велике брзине.
Мрежа, која ће омогућити 100 пута бржи приступ Интернету од садашњег, треба да буде тестирана на одређеном узорку америчких грађана.
Циљ „Гугловог” потеза је да подстакне развој апликација новог типа у којима ће бити искоришћена снага нове мреже.

Kome smeta?

DOBRO se osećam, ali moram da ležim. Ovim rečima lider Nove Srbije Velimir Ilić započinje razgovor za ”Novosti” posle napada koji je preživeo u petak u centru Beograda kada ga je nekoliko puta pesnicom u lice udario Dejan Stojadinović:- Dobio sam udarac u isto mesto gde mi je prošle godine urađen rez prilikom operacije, pa su se lekari plašili da ne dođe do krvarenja, koje bi bilo kobno. Srećom, svi rezultati su dobri, ali mi je savetovano da ostanem u Beogradu da bih bio blizu, u slučaju iznenadnih komplikacija.

* Jeste li, u međuvremenu, sakupili više informacija o tome šta je bio motiv napada?

- Još ne mogu da razumem zašto bi me napao neko koga nikada u životu nisam video. Neverovatno je da je na metar od napadača stajala policija i da nije reagovala kada je on počeo da viče. Policajci su se tek pokazali kada je trebalo da brane napadača.

* Imate li uveravanja da će policija istražiti incident do kraja?

- Dao sam izjavu i očekujem njihovu brzu reakciju. Želim da znam ko stoji iza ovog čoveka i kako je moguće da usred Beograda mogu da napadnu
narodnog poslanika? Pogotovo želim da se jednom zasvagda raščisti i napad kada su me prošle godine udarili štanglom, zbog čega sam i operisan. Hoću da znam jesu li ova dva napada povezana?

* Ostajete li pri stavu da je napad politički motivisan?

- Očigledno je da država nema mehanizme da kontroliše organizovani kriminal. U poslednje vreme sam otvorio nekoliko afera poput one o Zagrebačkoj banci gde je Srbija izgubila 3,2 milijarde evra vlasničkog kapitala. Očigledno sam nekom smetao.
Видети више: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=170347&title_add=Nekome%20smetam&kword_add=velimir%20ilic%2C%20odbor%20za%20bezbednost%20%20

Шта, наводно, чита Србија?

ОКРУГЛИ СТО - први део / Тзв. Политикин «Културни додатак»

На разговору „Популарна књижевност, између тривијалног и елитног“, 23. јануара у редакцији "Политике", учествовали су писци и критичари Исидора Бјелица, Светислав Басара, Марко Видојковић, књижевна теоретичарка Татјана Росић, Златко Паковић, наша уредница Весна Рогановић и новинар Станко Стаменковић. Најзанимљивије делове расправе преносимо у три наставка

Политика: Разговарамо о популарној књижевности која је рекордним тиражима пореметила ранији баланс између тривијалне, забавне књижевности и озбиљне, уметничке. На бестселер листи најчитанијих књига 2009, Књижаре-инфо, тик иза најпродаванијег писца, Халеда Хосеинија, следи прошлогодишњи „Нинов” победник Владимир Пиштало, нешто ниже Марко Видојковић, a...


.........Бјелица: Јесте, то је бункерисана књига... Проблематично је што нисмо извршили ревизију онога што се десило, нисмо открили ко су били лажно конструисани а ко бункерисани аутори. Једино Србија, за разлику од Црне Горе, није отворила своје досијее уметника који су били сарадници тајних полиција. Значи, имамо потпуно лажну историју књижевности............

цео текст
Видети кратки коментар http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/podvuceno

Напори министарства културе - превођење српских писаца

(Илустрација Ивана Раденковић)
Министарство културе већ четврту годину отвара конкурс за стране издаваче заинтересоване за превођење српске литературе
Следеће године на Сајму књига у Лајпцигу Србији ће бити посвећена посебна пажња, као земљи почасном госту, па ће стога тежиште ове године бити на превођењу дела на немачки језик и на посвећености немачким, аустријским и швајцарским издавачима, каже за „Политику” Зоран Хамовић, специјални саветник министра културе Републикe Србије.
Ово је четврта година заредом у којој Министарство културе Републике Србије отвара конкурс за заинтересоване иностране издаваче, за пројекат превођења и објављивања књига, нарочито савремене српске књижевности. При Министарству културе постоји фонд за суфинансирање превођења српске литературе на стране језике и плаћање ауторских права, док заинтересовани страни издавачи сносе остале трошкове штампања књига, каже Хамовић.
Министарство културе Републике Србије омогућава страним издавачима да се јаве на конкурс, бирају књиге и добијају одређену финансијску подршку, а према Хамовићевим речима најважније је створити континуирано поверење и сарадњу са већим бројем страних издавача. У протекле три године, у оквиру Међународног београдског сајма књига, додела награде „Доситеј Обрадовић” страним издавачима који објављују нашу књижевност створила је међу њима посебан углед.
Потребна је спремност наше стране да ове године подржи пре свега оно што издавачи са немачког говорног подручја траже. Добар избор и предлог страним издавачима могу да направе и наши преводиоци који живе у иностранству и који имају контакте са страним издавачима. Од ове године почећемо и са годишњом листом остварења српске књижевности. Оно што је нашим читаоцима интересантно, не мора да буде занимљиво на исти начин и странцима. Издавачи нерадо ризикују и тешко се одлучују за објављивање непознатих писаца, са мање присутних језика, објашњава Хамовић, додајући да постоје ексклузивни издавачи који воле да експериментишу и дају шансу доброј литератури која не долази као производ комерцијалне инерције, али наравно они то раде само до одређене границе и на своју штету.
– Министарство културе Републике Србије подржаваће ове и наредне године гостовања наших писаца у иностранству, у знатно већем обиму него до сада. Страни издавачи радије ће објавити српске савремене писце, пре свега због тога што они могу да буду гости књижевних вечери и да на најбољи начин говоре читаоцима. Будући да немамо српске културне центре у Европи, осим онога у Паризу, за гостовања писаца користићемо и наше амбасаде, попут оне у Копенхагену, где већ имамо промотивни простор – објашњава Зоран Хамовић.
Иначе, ова година у Србији биће проглашена годином књиге и језика, од 23. априла 2010. до 23. априла 2011. године, са два јубилеја посвећена Меши Селимовићу и Иви Андрићу.

Као уникатан пример професионалног односа према представљању наше књижевности у свету, књижевни критичар Владислава Гордић-Петковић наводи пројекат „Српска проза у преводу” београдске издавачке куће „Геопоетика”.
– Бирајући компетентне и сензибилне преводиоце који у правом смислу те речи бдију над текстом, уредници „Геопетике” изабрали су и романе који одлично комуницирају са страним читаоцима: пре свих, то су Басарина „Фама о бициклистима” и „Страх и његов слуга” Мирјане Новаковић. Превођење на стране језике не треба да буде пишчев лични ризик ни усамљен подухват, већ дуготрајна, упорна и пажљиво вођена кампања за освајање уског круга књижевних сладокусаца, и то најпре оних у блиском суседству. Мали европски издавачи са профилисаним едицијама попут печујског „Јеленкора” или италијанског „Зандонаи” имају више мотива, воље и простора за то него велике издавачке куће – каже за наш лист Владислава Гордић-Петковић, предлажући роман Мирјане Ђурђевић „Каја, Београд и добри Американац” за превођење на енглески, јер он представља српску књижевност у љупкој, слатко-горкој комбинацији локалног и глобалног, сатиричног и сентименталног, док у скорој будућности свакако треба представити романе Јудите Шалго, Јелене Ленголд и Љубице Арсић, Милете Продановића и Александра Гаталице.

Марина Вулићевић

-------------------------------------------------
Преводи у Српском ПЕН-у
Српски ПЕН центар недавно је уприличио изложбу књига наших писаца, које су преведене на стране језике, као и неколико антологијских издања посвећених српској књижевности. Према речима Гојка Божовића, члана управе Српског ПЕН-а, већина тих издања није доступна ширем кругу читалаца, и управо због тога постоји намера да буде основана библиотека превода дела наших писаца на стране језике. Међу преведеним књигама могу се видети издања Великићевих романа „Руски прозор”, у македонској издавачкој кући „Слово”, у едицији „Сто словенских романа”, као и „Вија Пула” у италијанском „Зандонаију”, затим „Друид из Синдидуна” Владислава Бајца, у издању грчког „Кедроса”, као и романа „Хамам Балканија” истог аутора у хрватској „Фрактури”, бугарској „Сијели” и аустријском „Визеру”. Могао се видети и превод књиге „Лудвиг” Давида Албахарија у немачком „Еихборну”, збирка прича Михајла Пантића „Ако је то љубав” у бугарском „Колибрију” и мађарском „Тимпу”, „Прељубници” Виде Огљеновић у грчкој „Метахмији”, три књиге Драгослава Михаиловића у бугарској „Стигмати”, поезија Драгана Драгојловића на шпанском, кинеском и турском. На јапански су преведена дела Милорада Павића и Љубомира Симовића, а у Украјини је објављена Антологија српске приче.
М. В.
[објављено: у Политици: 29/01/2010]
пошаљите коментар погледајте коментаре (1)
Повезани текстови
Одбрана од шунда и кича

Рајку Петрову Ногу „Извиискра Његошева”
Никада нећу отићи на одмор
Никада нећу отићи на одмор
Светске звезде у Београду
Одузимање простора који се не користи
Вра ћа ње православних икона у Хрватску
Српска агора
Ми смо веома конзервативна средина

Нове врсте?Шљива-Србин. Дивља крушка - Србин... Примери/ Небојша Васовић

Нове врсте?Шљива-Србин. Дивља крушка - Србин... Примери.

Небојша Васовић: ДНЕВНИК I

Српска држава је пропала, а са њом и Срби. Преживела је само једна шљива од чијих се плодова може направити ракија. Преживела из ината према држави у којој је никла, и према људима који су је одавно заборавили. Шљива-Србин. (стр. 50)

У младости, човек продаје тело да би преживео. У зрелим годинама - продаје душу. У старости - мемоаре.

*
Све је таштина. Заиста, како другачије објаснити бесомучну трку милиона сићушних сперматозоида од којих би сваки да баш он оплоди јајну ћелију.
Највећа несрећа није кад не остваримо оно што смо хтели. Највећа несрећа је када остваримо управо оно што смо хтели, са погрешним људима, у погрешно време, и на погрешном месту. (стр. 194)

Небојша Васовић

Миљурко Вукадиновић : ЕП О ШЉИВАМЕШУ, 2007.

Сваки Србин је шљива а свака
метафора је шумадијска

КАЛЕМЉЕЊЕ

Где сте наумили?
- У шуму.
Тамо је друга реалност?
- Шумска, зверска, биљна, бајна.
Али тамо живи поскок од кога се боји све живо и мртво?
Дивље крушке живе а не боје се,
дивље јабуке дивљају а не боје се...
Шта ћеш са дивљакама?
- Да их повадим и пресадим под пут,
да их калемим...

Миљурко Вукадиновић**

_____________

* Небојша Васовић објавио је књиге:
Поезија као изванумиште (1983)
Струна/Сутон (1984)
Со лично (1986)
Бразил (1986)
Песме за децу и калуђере (1989)
Пердидо (1991)
Гон у житу (1991)
Музика роба (1992)
Талмуд и ја (1992)
Седам чунова (1995)
Против Кундере (2003)
Посечене су шуме (2003)
ДНЕВНИК I (2004) ...

** Миљурко Вукадиновић (Торње Сварче, 1953), песник, есејиста, преводилац. Пише на српском и румунском језику. Објавио је књиге: Слободно средоземље, Сплав прокишњава, Певање на Морави, Пољски радоеи, Кап румунске крви, Водена република, Чини и кучине, Своје воде господар, Америкаје нео брађени виноград -песме; Књига живих сасвим ~ песме и записи; Књига другова - монографија (у сарадњи); Водјезик, Водјезик 11 - пјевме и коментари; Провокативне фигурице - проза; Звуци и комешања (Новије песништво у Србији) -антологија; Приближавања (Огледи о роману код Срба у Румунији) - студија; Ловци на пукотине - роман и Похвала реду вожње (Антологија светске поезије о возовима) на српском и: Разуђени архипелаг - антологија новијег српског песништва у Србији; Чини и кучине, Са Истока на Исток, Исток — Запад, Ја, моја породица и Еминеску, Зовем се Никита, Лав у магарећој кожи и Постмодернистичке басне на румунском језику.
Са српског на румунски језик (сам или у сарадњи) превео је дела: Будимира Дубака, Станише Нешића, Душана Т. Батаковића, Риста Василевског, Радомира Уљаревића, Илије Лакушића, Симона Симоновића, Александра Лукића, Матије Бећковића, Јустина Поповића и Петра Милосављевића, а са румунског на српски: Себастијана А. Корна, Петра Барбуа, Мирина Минкуа, Штефана Драгића, Калина Власија, Ане Бландијане, Михаја Еминескуа (2), Каролине Илике (3), Думитру,М. Јона, Паула Полидора и Еуђена Урикаруа.
Добитник најзначајнијих румунских признања за књижевни рад и превођење. Живи у Букурешту и Београду.

Obama u Kairu, 4 juna / Djordje Konikovic

Sta je rekao ? A sta nije rekao ?

Fikcija :Salam Aleikum

Dosao sam da vas pozdravim, da vam kazem da Amerika i Islam nisuneprijatelji vec u Ankari sam rekao da Amerika nije i nikad nece biti u ratu sa Islamom. Da vam kazem da je moj prethodnik gresio i da je uvukao Ameriku u sukob sa bezbroj zemalja. Da smatram da Amerika, koja vec ratuje u Iraku, Avganistanu i Pakistanu, ne moze i ne zeli da ratuje i sa Iranom. Da je Amerika u ekonomskoj krizi, da su nase velike banke i poznate firme pukle, da imamo puno nezaposlenih, da je dolar napadnut . . .Da postepeno ulazimo u sukob sa Kinom i Rusijom, i da ne mozemo sebi dozvoliti da budemo u neprijateljstvu sa 1.3 milijarde muslimana. Zato sam trazio i trazicu od Izraela - naseg najveceg prijatelja - da obustavi kolonizaciju i prihvati stvaranje Palestinske drzave. Jerusalim ce biti grad u kome ce u miru i sigurnosti ziveti Jevreji, Hriscani i Muslimani. Ja sam Amerikanac, hriscanin, ali je moj otac musliman i ja postujem Islam. U Americi postoji 1 200 dzamija, nasi zakoni stite zene i devojke koje nose cador. Smatram da su neki u Evropi tu bili netolerantni.

I Kuran i Talmud i Biblija nas uce da zivimo u miru.

God bless America!

Dim bez vatre - Robert Sole (Konikovic)

Dim bez vatre

Robert Sole pise u Mondu da se prosloga petka francuski parlament nasao u gustom dimu. Ali, bez panike : to je bio samo test-provera antipozarnih uredjaja.U sali je bilo oko 200 sluzbenika parlamenta. Zasto ta fikcija ? Zar ne bi bilo bolje da je test izveden sa pravim poslanicima a ne sa figurantima ?Francuski parlament je kazan u kome se kuvaju zakoni, peku propisi, prže ukazi. On ima 577 poslanika koji drže vatrene govore paleći narod.U parlamentu se vode plamene debate. Zagrejani do krajnosti, poslanici grme na protivnike i povremeno zadimljuju celu zemlju.Na svu sreću, govori ne smeju biti duzi od 5 minuta. I beogradski parlament se dimio : godine 2000. je bio u plamenu, a god.1928. jedan poslanik - kome reči varniče nisu bile dovoljne - potegao je revolver i ubio tri neistomisljenika ...

Đ. Konikovic

Malecko, Robert Sole, Le Monde (Prevod Đorđe Koniković)

Istocna Srbija

Malecko

Predsednik Izraela Shimon Peres je ljubitelj nanotehnologije. On ce sutra uponedeljak pokloniti Papi Benediktu XVI jednu malu dragocenost : biblijuugraviranu na elektronskom cipu, ne vecu od glave ciode.Papa ce sigurno veoma ceniti ovaj prakticni poklon. Neka teska biblija bi muverovatno smetala. Ne traba zaboraviti da Vatikan ima samo 0.44 km². Mnogomanje nego Izrael. A propos, koja je zapravo povrsina Izraela ? Sa svimkolonijama koje, svakim danom, cepaju Palestinu, to niko ne zna. Cak niPapa.Veliko hvala za ovu malecku bibliju, reci ce Papa Shimonu Peresu. Nek vam tobude stostruko vraceno. Ali, kad smo vec pri malome, necu vam kriti da bihvise voleo . . . Oh, ne bas mnogo ! Ako biste rekli neku rec, neku maleckurec, vasem prijatelju Natanjahuu i njegovom simpaticnom ministru spoljnihposlova, bivsem izbacivacu iz nocnih klubova, koji zeli da izbaci Arape izIzraela . . . Ako bi oni mogli da naprave neki malecki gest u cilju mira.Makar liliputanski gest, beskrajno mali. Neki nanogest. To bi mi omoguciloda se u Rim ne vratim praznih ruku.

10. 05. 2009.

Prevod Đorđe Koniković

Dragi moji, da vam izmamim osmeh na licu !/ Nada Rath

Poezija nostalgije,

Poezija SFRJ


KAD SRBIN HRVATU KAŽE BRATE,
KAD HRVATI SRBE PRIHVATE,
KAD SLOVENCI PIĆE PLATE,
KAD SE CRNOGORCI POSLA LATE,
KAD MAKEDONCI DOBIJU VEĆE PLATE

I KAD BOSANCI SVE TO SHVATE
BIĆE OPET SFRJ, BRATE.

pozdrav od dragice*
nada_rath@web.de  



____
*
Molimo autorku da se javi pravim imenom i prezimenom na adresu urednika