ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Полит.

Укупно приказа странице

(Заветине, Лукић)

(Заветине, Лукић)
ЗКЗ ЗАВЕТИНА : Књижевна задруга

ПРЕВЕДИ - Translate

Ко има приступ?

Ко има приступ веб-сајтовима Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. За све остале - приступ није дозвољен. Као утеха, за понеке од оних којима је "Сазвежђе Заветина" остало у лепој успомени, власник је допустио (до краја текуће године) слободан приступ једном мањем броју веб-сајтова уз подршку GOOGLa. - Ова одлука је неопозива. Молимо вас да нам не пишете и не тражите дозволе.

КЊИЖЕВНА ФИЛОКСЕРА (Забавник)

Оркестар СУЗ

Оркестар СУЗ
За свадбе и сахране

БОГОМОЉКА:филмски канал

Легенде и измишљотине о благу


(...)

6. Како је настала легенда о златним кочијама

Многи верују да у брдима око Голупца постоји скривено благо, које је измислио професор Михаило Валтровић како би инспирисао затворенике да копају
Легенда каже да је у 1. веку наше ере неки римски цар у Виминацијуму код Костолца наредио да се од чистог злата направе кочије у које су упрегнута два овна у природној величини. Цар је, прича казује даље, у пратњи одреда легионара послао ову баснословно вредну скулптуру низ Дунав до Црног мора да одатле галијом буде пренета у Египат.
Нестали код ГолупцаУ брдима негде код Голупца, тачније између села Доња Раденка и Брњица, легионари су одлучили да се одморе и заноће у једној од бројних пећина у том крају – и нико их никад више није видео.
Отада траје потрага за кочијом коју вуку златни овнови. Све су пећине помно претражене, али благо нико није нашао. Мештани околних села убеђени су да је дар намењен египатској краљици и даље у неком од рукаваца Брњичке пећине, али никоме на памет не пада да тамо уђе. Онај ко би ушао у пећину да би је истражио и проверио јесу ли у њој заиста сакривени златни овнови римских легионара никад више из ње није изашао, нити га је поново сунце огрејало. Свакако да је реч о легенди и празноверју, али је неспорна чињеница да је Брњичка пећина једна од ретких која је остала неистражена.
И још неке бије исти глас – мештани ни за живу главу не улазе у њих иако су толико велике да јахач на коњу, без сагињања, може да уђе. Према неким казивањима, њих чувају легионари из Виминацијума, док други тврде да улаз у њих бране шумске виле.
Наравно да од реченог ништа не важи за страствене трагаче за благом. Становнике голубачке општине много чешће од вила и духова несталих римских војника узнемиравају дошљаци опремљени детекторима за метал, чија похлепа надјачава страх од проклетства.
Можда би им свима живот био мирнији кад би знали праву истину о кочији са златним овновима. За разлику од већине осталих легенди, порекло ове прилично тачно се зна. Њен творац је један научник, а може да се одреди и година кад је настала. А ево како…
Измишљотина професораПрва археолошка ископавања у Србији започео је 1882. године Михаило Валтровић, архитекта по професији и први професор археологије на тадашњој Високој школи, на простору некадашњег римског утврђења Виминацијума код Костолца. Држава није била много заинтересована за науку о старинама, а није ни имала много новца, па је, уместо да плати раднике, професору доделила 12 затвореника из Пожаревца да раде за џабе. Они се баш нису претрзали од копања за науку, па им је професор Валтровић, да би их подстакао, рекао да трагају за кочијом начињеном од злата у коју су упрегнути златни овнови.
                     = извод из чланка:  МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ: 7 скривених блага у Србији (преузет одломак)
       ЛеЗ 0016236

Тврђава Фетрислам, Кладово ( у очајном стању!) средином септембра 2018. 

Нема коментара:

Како настаје и како се штити ауторско дело | Адвокат Урош З. Недељковић

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

  1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
  2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
  3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
  4. музичка дела, са речима или без речи;
  5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
  6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
  7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  8. картографска дела (географске и топографске карте);
  9. планови, скице, макете и фотографије;
  10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Видети више