(...)
6. Како је настала легенда о златним кочијама
Многи верују да у брдима око Голупца постоји скривено благо, које је измислио професор Михаило Валтровић како би инспирисао затворенике да копају
Легенда каже да је у 1. веку наше ере неки римски цар у Виминацијуму код Костолца наредио да се од чистог злата направе кочије у које су упрегнута два овна у природној величини. Цар је, прича казује даље, у пратњи одреда легионара послао ову баснословно вредну скулптуру низ Дунав до Црног мора да одатле галијом буде пренета у Египат.
Нестали код ГолупцаУ брдима негде код Голупца, тачније између села Доња Раденка и Брњица, легионари су одлучили да се одморе и заноће у једној од бројних пећина у том крају – и нико их никад више није видео.
Отада траје потрага за кочијом коју вуку златни овнови. Све су пећине помно претражене, али благо нико није нашао. Мештани околних села убеђени су да је дар намењен египатској краљици и даље у неком од рукаваца Брњичке пећине, али никоме на памет не пада да тамо уђе. Онај ко би ушао у пећину да би је истражио и проверио јесу ли у њој заиста сакривени златни овнови римских легионара никад више из ње није изашао, нити га је поново сунце огрејало. Свакако да је реч о легенди и празноверју, али је неспорна чињеница да је Брњичка пећина једна од ретких која је остала неистражена.
И још неке бије исти глас – мештани ни за живу главу не улазе у њих иако су толико велике да јахач на коњу, без сагињања, може да уђе. Према неким казивањима, њих чувају легионари из Виминацијума, док други тврде да улаз у њих бране шумске виле.
Наравно да од реченог ништа не важи за страствене трагаче за благом. Становнике голубачке општине много чешће од вила и духова несталих римских војника узнемиравају дошљаци опремљени детекторима за метал, чија похлепа надјачава страх од проклетства.
Можда би им свима живот био мирнији кад би знали праву истину о кочији са златним овновима. За разлику од већине осталих легенди, порекло ове прилично тачно се зна. Њен творац је један научник, а може да се одреди и година кад је настала. А ево како…
Измишљотина професораПрва археолошка ископавања у Србији започео је 1882. године Михаило Валтровић, архитекта по професији и први професор археологије на тадашњој Високој школи, на простору некадашњег римског утврђења Виминацијума код Костолца. Држава није била много заинтересована за науку о старинама, а није ни имала много новца, па је, уместо да плати раднике, професору доделила 12 затвореника из Пожаревца да раде за џабе. Они се баш нису претрзали од копања за науку, па им је професор Валтровић, да би их подстакао, рекао да трагају за кочијом начињеном од злата у коју су упрегнути златни овнови.
= извод из чланка: МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ: 7 скривених блага у Србији (преузет одломак)
ЛеЗ 0016236 |
| Тврђава Фетрислам, Кладово ( у очајном стању!) средином септембра 2018. |
Нема коментара:
Постави коментар