Докажите!

Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућим условима!) је да се претплатите
на неки од часописа "Заветина", или од књига - које су скоро свуда блокиране по Србији. Докажите да вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача!

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 28. децембар 2008.

Čuveni srpski PEN centar, "Arhipelag" alajbegovina, i dr.


Odlomak iz članka Igora Marojevića

... Kao što Srpskom PEN-u ne smeta da unutar svojih prostorija smesti jednu privatnu izdavačku kuću. Ako si član Srpskog PEN centra pa odeš tamo, možeš da se iznenadiš prizorom izdavačke kuće u međuvremenu instalirane u Srpskom Pen-u. Uđe tako član srpskog PEN-a u prostorije Srpskog PEN-a i može da pomisli: nisam znao da u Srpskom PEN-u postoji i "Arhipelag". Padne mu na pamet da se na primer okrepi kafom, kad ono - nije nije u pitanju nikakav bar "Arhipelag" nego izdavačka kuća "Arhipelag". Privatna izdavačka kuća u jednom PEN centru!
Pisac ovih redova je član i Katalonskog PEN-a ali ništa slično nikada video nije. (..... ) Možda Katalonci nisu dovoljno prosvećeni? Iskreno, pomišljao sam da se kao član i jednog i drugog PEN-a nekome požalim na sopstvenu zbunjenost različitim praksama Srpskog i Katalonskog PEN-a. Na primer, da pošaljem pismo Centrali Svetskog PEN-a i eventualno pitam da li je uobičajena praksa da u jednom PEN-centru bude smeštena jedna privatna izdavačka kuća? I da jedan visoki politički funkcioner bude predsednik jednog PEN-centra?No, sigurno nije lako u isti mah biti ambasador u Danskoj, potpredsednik najznačajnije srpske političke partije i predsednik jednog metodološki verovatno inovativnog PEN-kluba. Bilo bi gotovo nemoguće uz to se i latiti „Prosvete“. S druge strane, svestan sam ja da je moja ideja o apriornom predlaganju Vide Ognjenović za novu šeficu „Prosvete“ možda ipak račun bez krčmara. Ali, niko nije rekao da bi to bilo najizvodljivije, nego samo najpoželjnije rešenje.No, ako ona ipak ne bi imala dovoljno vremena, volje i prostora da se bavi prosvećivanjem i iz okvira „Prosvete“, možda bi toga mogao da se lati Gojko Božović, glavešina „Arhipelaga“ instaliranog sred PEN-a. Značaj te izdavačke kuće bio je apsolviran još pre nego što je bio ustanovljen. Ako „Arhipelag“ za njegovo sprovođenje nije preporučivao sopstveni staž, jeste predlog Srpskog PEN-a da se taj poduhvat poveri „Arhipelagu“. U sazivu Vojislava Brajovića, Ministarstvo za kulturu Republike Srbije je odobrilo zamašna sredstva „Arhipelagu“ za sprovođenje izdavačkog poduhvata pod naslovom „Sto slovenskih romana“. Uzgred, član komisije za izbor deset srpskih romana za međunarodnu ediciju „Sto slovenskih romana“ objavljenih posle pada Berlinskog zida bio je, neverovatno, i Gojko Božović. Kao što je bio član saveta Sajma knjiga kada je apsolvirano da njegova izdavačka kuća treba da dobije mesto u srcu partera Sajma knjiga. Unapred se može reći da bi najprirodnija moguća slika bila da, ko god o tome odlučivao, na sledećem sajmu knjiga Božović nastupa na jednom te istom štandu, i kao glavešina „Arhipelaga“ i kao glavešina „Prosvete“?No, možda on uopšte ne bi želeo da bude i glavešina „Prosvete“. Moje ideje se u tom slučaju iscrpljuju: na to mesto sam, kao poslednje rešenje, unapred spreman da predložim samo još jednog potvrđenog prosvetitelja. U pitanju je, na kraju krajeva, čovek dovoljno upućen u tekuće javno apsolviranje principa privatizacije „Prosvete“: Žarko Obradović koji je ovih dana uostalom dao sijaset izjava o poželjnom modelu privatizacije „Prosvete“. Osim toga, posredi je bezuslovno najuspešniji mogući domaći prosvetitelj: taj je postao ministar prosvete čak pre nego što je valjano savladao srpski...

----

Уметност по укусу лобија / лични став


БОРКА БОЖОВИЋ, ИСТОРИЧАР УМЕТНОСТИ, УМЕТНИЧКИ ДИРЕКТОР ГАЛЕРИЈЕ ХАОС
Уметност
по укусу
лобија

_ Да ли вам је тај активизам у Демократској странци донео извесну предност
као галеристи?
- Искрено - не бих рекла. Лошије сам прола него што би се претпоставило. Кад је Министарство културе водила Демократска странка, од 14 програма с колико сам конкурисала у Министарству, средства су ми одобрена за један. Није ми понуђено ниједно
место у неком од управних одбора, ни у једном жирију или комисији, ни у каквој другој врсти културне делатности. То не сматрам скандалом већ одразом нашег менталитета.
_ Али ваше искуство је могло да буде од опште користи?- Оно је било од опште користи мојим ангажманом у дипломатији. Али, ваљда сам ја једина
особа која је у пола мандата враћена јер је превише радила. Можда сам била сувише амбициозна на плану представљања наше културе у иностранству, радила сам на мењању тако поразног имиџа Србије.
_ Да ли је сад наступ Србије у свету на културном плану побољшан?
- Још смо сувише инертни. Култура је најјачи бренд, али то нису препознала министраства
културе и иностраних послова која би морала заједнички, тимски да раде на том плану.
Још опстају на нашој културној сцени одређени кланови, постоје лобији који диктирају и
одређују ко ће где да иде да представqа земљу. Све се то обавља у истом затвореном
кругу људи. Тај сегмент није довољно демократизован, па отуд није ни транспарентан.
_ Па лобији постоје и у свету...
- Али није добро да увек иста група одлучује, да вани излажу увек исти уметници. А и јавност дебело дрема кад не реагује на очигледан сукоб интереса. Недопустиво је да помоћник министра културе сам себе именује за комесара или селектора Венецијанског бијенала. Не говорим о његовој компетенцији, о томе не судим. Ако је сукоб интереса да ја будем у Управном одбору Културног центра зато што водим приватну галерију, онда је сукоб интереса пар екселанс кад помоћник министра себе именује за селектора
или комесара једног меународног наступа Србије.



Извор : Вечерње новости, Београд, 24. 12 2008, Културни додатак, стр. VII. Из дела интервјуа С. Поповића са Борком Божовић

петак, 07. новембар 2008.

Milenko Vesnić, poslanik Kraljevine Srbije u Parizu.. / .Đorđe KONIKOVIĆ


U subotu 8 nov u 19h30,u donjoj sali Crkve Sv Sava u Parizu,povodom 90 god od kraja I Sv. rata, susret :Milenko VesnicPoslanik Kraljevine Srbije u Parizu (1903 - 1920). Govore :Predrag Simic, ambasador,Stanislav Sretenovic, istoricar.Tom prilikom biće predstavljena knjiga Dr Milenko Vesnic grandseigneur srpske diplomatijeautor : Radoslav Vesnic mladjiEd Prometej, CSES, FPN, Bgd 2008. Vise o knjizi na www.prometej-beograd.rs/index.html


P.S. :- 3 nov 08, u ambasadi Srbije u Parizu, poceo je postupak prikupljanja podataka za izdavanje novih biometrijskih pasosa.Obzirom na slozenost postupka (fotografisanje, otisak prsta, el. potpis) i neophodnost posedovanja odredjenih ličnih dokumenata,raspitati se u ambasadi. Vise o tome na www.personalmag.co.yu/?p=3561

- 11 okt 08, ambasadori Makedonije i Crne Gore napustili su Srbiju obziromda su njihove države priznale Kosovo.Istoga dana, ambasadori Srbije su napustili te države.Postavlja se pitanje : šta se ovim dobija ? Više o tome na Google :"vracanje ambasadora".

- Srbija jos uvek otplacuje kosovski dug. Radi se o dugu koga je NB SRJpotpisala pre 1990. Ukupan kosovski dug iznosi 1,3 miliarde dolara aovogodisnja rata iznosi 92 miliona dolara. Postoji misljenje da bi prestanak otplate duga značio priznanje Kosova.Više o tome na Google :"kosovski dug".

- I have a dream. Pre dva dana, u USA, ostvario se san Martina Lutera Kinga.Više o tome na Google "Obama"


Đorđe KONIKOVIĆ

четвртак, 06. новембар 2008.

Thank you Oliver Stone!Good buy G.W. Bush! / Đorđe Koniković


Ovih dana, u Francuskoj se daje film W. - L'improbable president (režija Oliver Stone).

Film opisuje život američkog predsednika (Georges W Bush), njegove neuspehe,frustracije, i večitu želju da se pokaže i dokaže ocu . . .

Saznajemo kako su u Beloj kući donošene odluke koje su u crno zavile milione ljudi.Vidimo ljude koji okruzuje Busha : Dick Cheney, Condoleeza Rice, Karl Rowe,Donald Rumsfeld . . .

Ljude koji su lagali da Irak ima oruzje za masovno unistavanje, da je SadamHusein povezan sa Al Kaidom,da Irak poseduje Antrax . . .

Film je utoliko jači što ga je radio Amerikanac.

Thank you Oliver Stone.

Good buy G.W.Bush!


Đorđe Koniković

петак, 12. септембар 2008.

Трагом једног морала : тројац Чудић, Богутовић, Краљ...






Трагом једног морала






Награда „Госпођин вир“ је установљена почетком 2008. године, од стране Центра за културу - Пожаревац и Едиције Браничево - Пожаревац, и биће додељена по први пут у 2009. години. Текст конкурса награде „Госпођин вир“, објављен је у културном додатку „Политике“ (субота, 07.06.2008 године). Непуне, две недеље, након објављивања конкурса књиж. награде „Госпођин вир“, „Вечерње новости“ у рубрици културе (субота 14. 06. 2008. године), објављују текст – разговор, новинара Драгана Богутовића „Шта је писац без колајне“, вођен са Господином Предрагом Чудићем. Текст је посвећен „инфлацији књижевних награда“ у Србији. Критикујући праксу додела књижевних награда, оспоравајући вредност истих (осим Мешине и НИН- ове), новинар и писац Господин Чудић, на неких деведесетак редова у тексту „Шта је писац без колајне“ на веома ружан начин „ударају“ по награди „Госпођин вир“, која још увек није додељена? У име кога? Чему?
Има се утисак да је тај текст писан због поенте - у којој су се и новинар Богутовић и Господин Чудић обрушили на књижевну награду, „Госпођин вир“, која још није ни додељена!
Реагујући на текст поменуте господе, у разговору са уредником културе „Вечерњих новости“, госпођом Миљаном Краљ, указао сам јој, на шта мени, као јемцу књижевне награде „Госпођин вир“ личи текст „Шта је писац без колајне“, те да је веома ружно, да се деведесет редова новинаревог текста, „праве“, да би се „кола сломила“ на тек основану и још увек недодељену награду.
Уредник културе „Вечерњих новости“, Госпођа Миљана Краљ, се у разговору са мном, није сагласила са мојом тврдњом, тврдећи да је новинарев текст писан да би се скренула пажња на проблем додељивљања књижевни награда у нас. У истом разговору, Госпођа Краљ, је помињући самоиницијативно Закон о слободи штампе, предложила да објави мој текст који би био написан на петнаест редова, а потом, кад сам јој ипак, скренуо пажњу да је суштина спорног текста таква да се практично деведесетак његових редова, своде на исмејавање награде „Госпођин вир“, Госпођа Краљ, је подигла „цензус“ обећаних редова за објављивљање на тридесет. Договор је постигнут између мене (јемца награде) и Уредника културе „Вечерњих новости“ – тридесет мојих редова, за објављивљање на истом месту на коме је објављен споран Богутовићев текст. Госпођи Миљани Краљ послао сам крајем месеца јуна, 2008. године текст „Мушка менструација“, и Госпођа Краљ ми је у телефонском разговору потврдила да је примила текст.
Потом следи несвакидашња „акробатика“: иако ми је Уредник културе „Вечерњих новости“, Госпођа Миљана Краљ, дала чврста уверавања да ће текст објавити, то се не догађа. У телефонском разговору, Госпођа Краљ ме уверава, да чека новинара (Господина Богутовића, који је отпутовао на одмор) да се посаветује са њим око мог текста (?), шта јој је чинити. Потом, Госпођа Миљана Краљ путује на одмор, сазнајем, приликом једног позива редакције културе „Вечерњих новости“. Опет чекање.
Крајем месеца, августа, 2008. године, у телефонском разговору, са Госпођом Краљ, уредница ми саопштава да је новинар Богутовић, опет отпутовао на одмор, те да јој се јавим првог септембра. То и чиним.
Првог септембра Госпођа Краљ, опет у телефонском разговору, константује да у мом тексту „Мушка менструација“ има реченица, које би требало „умити“ или одстранити, „реченице које ударају испод појаса“ (цитат Госпође Краљ), да би га објавила. Одговорио сам, да је то проблем који се тиче највише мог имена, и да ће се евентуални читаоци таквог текста смејати самом аутору. Најпосе, какав је текст новинара Богутовића (погледати сам почетак тог текста, као и редове посвећене књижевној награди „Госпођин вир“)?
Госпођа Краљ ме је учтиво замолила да се чујемо, опет за два дана да се консултује са новинарем Господином Богутовићем, шта јој је чинити?
Моја завршна константација са Уредницом Краљ, садржавала је мој став да је најбоље да мој текст „Мушка менструација“ објаве „Вечерње новости“, те да одлагања штете самим „Вечерњим новостима“, а не мени, јер сам намеран да свој текст и текст новинара, зарад истине, објавим у часопису „Браничево“. Госпођу Краљ, је занимало, који ћу текст објавити у часопису „Браничево“? Одговорио сам јој, да немам намеру да мењам свој текст „Мушка менструација“ и да се држим своје џентлменске речи, а и њеног обећања да ће га објавити у обиму договореном, дакле, ни у чему измењен текст од тридесет редова.
Након свега, Госпођу Краљ, нисам више могао чути. Неколико мојих позива њеног броја, беху узалудни. Схватио сам да реч Госпође Краљ вреди колико и врбов клин. То не треба посебно доказивати. Обећање које ми је дала, она није испунила. Текст није објављен. Тако је рубрика културе „Вечерњих новости“ са Уредницом Миљаном Краљ, постала полигон за елиминацију и одстрел нових културних иницијатива, на коме се може свако испљувати, без права на одговор. То су „Вечерње новости“! То је слобода штампе „Вечерњих новости“, или, пак слобода Госпође Краљ, коју она тако подразумева.
Не имајући начин, за другачију реакцију након свега, као јемац награде, настојим да забележим „ту њихову врсту беспримерног бешчашћа“ на најбољи могући начин, објављујући прво текст „Шта је писац без колајне“, новинара Драгана Богутовића, а одмах до њега и неизмењен мој текст „Мушка менструација“.
Нека читаоци просуде ко је у праву!




Александар Лукић






«МУШКА МЕНСТРУАЦИЈА»

Болест позната у североисточној Србији по имену «Мушка менструација» лечи се, кажу, очас помоћу бајалица. Младунци мишева удављени у зејтину (у коме одстоје четрдесет дана) древни су лек у истим крајевима за лечење алкохоличара. По две капи тога лека дају се болеснику на дан у року од две недеље и захваљујући тој терапији човек батали алкохол. Савремени човек у овакву врсту лечења не верује, али у томе каткад и лежи трагедија човека. Како се лечи једна друга «болест» наше културе и књижевности, познатија под именом «инфлација награда», може се видети у тексту Г-дина Драгана Богутовића „Шта је писац без колајне“ вођеног са писцем, Г. Предрагом Чудићем. У том тексту подвргнуте су беспоштедној критици 337 награда у Србији. Разговор има смисла и остао би у племенитом настојању саговорника да се на крају није свео на исмевање и ругање једне тек основане и још увек недодељене награде „Госпођин вир“.
Чудић „Госпођином виру“, посвећује верујем не случајно несебичну пажњу, две недеље након објављивљања огласа о награди. Ажурност новинара „Вечерњих новости“ и писца, дојучерашње екселенције да «вреднују» још недодељену награду, мора се признати, увесељава. Који је мотив? Чему и у које сврхе служи сумњичење и дезавуисање унапред једне књижевне награде? У име кога врле јуноше кривотворе чињенице из огласа о награди? Чудић у пропозицијама о додељивљању награде поред „изазовности имена“ трага и за «плитком материцом» награде, те књижевне сусрете «Бездана уметност», покрштава у „Бездан уметности“, а цитат из пропозиција о награди не цитира коректно, већ по властитом ћеифу. Што је још тужније, писац моралиста не зна ни о чијем је цитату реч. Не сматрам за неуместан савет, препоруку, новинару и писцу, да посете најближу библиотеку и упознају се са цитатом једног од значајних писаца међу Србима. Учење не боли, а и што шта о моралу код истог писца могу пронаћи. Најпосе, конкурс о награди није објављен „у једним новинама“ , већ у културном додатку „ПОЛИТИКЕ“, 7.06. 2008. Уз екселенцијине „савете младом писцу“ проглашене за „заједничко добро“ од стране новинара, додајем питање: да ли је могуће да разуман човек не зна шта му ради лева, а шта десна рука? Како се лечи болест трагача за «плитком материцом», писцу ових редова није познато, но као јемац књижевне награде «Госпођин вир» зна да се «Мушка менструација» лечи очас – бајалицом
.

Александар Лукић





Šta je pisac bez kolajne

PISAC bez nagrade je kao selo bez crkve. Selo bez crkve je kao žena bez oblina. Žena bez oblina je kao ptica bez krila. Ptica bez krila je kao pisac bez nagrade. A naših pisaca puno nebo, "lete laki, krilati i svešteni" baš kao i Aristofanove ptice.Ovako je Predrag Čudić završio svoje "savete mladom piscu", namenjenih nadolazećim perima, a povodom inflacije književnih nagrada u nas.Čudić je jedan od retkih, verovatno i jedini pisac koji se pozabavio, na ironičan način (a kako bi drugačije?!) ovim kulturološkim fenomenom koji dobija sve veće dimenzije i kao da mu nema kraja. O tome Čudić, inače veliki prijatelj Danila Kiša, za "Novosti" kaže:- Gotovo je dve decenije prošlo otkako smo u jednom društvu raspravljali o tome da li bi bilo pametno ustanoviti nagradu "Danilo Kiš". Smatrajući da nam preti najezda nagrada, to se već tada moglo primetiti golim okom, kao Pekićevih skakavaca koji će pojesti zauvek ono najvrednije, samu suštinu literature, bio sam protiv te ideje kao dopisivanja još jedne nule u inflaciji populističkih ideja. Nagrade su bila prateća pojava sveopšte inflacije: rodoljublja, herojstva, šovinizma, divljeg kapitalizma, kalašnjikov muzike, slobode nasilja svake vrste, inflacije lažnih vrednosti u svim domenima. Kao krunski simbol i najava svega što nas čeka pojavile su se početkom devedesetih novčanice sa likovima naših najvećih romantičara, Vuka, Njegoša, Đure i Zmaja, prva je imala pet, a poslednja 11 nula.O tome je 1994, Čudić napisao tekst "Srpski romantizam" želeći da skrene pažnju na, kako ističe, neprirodan brak i neizbežnu tragediju srpskog romantizma po drugi put među Srbima.- Pisac i novac, kada je to bila dobitna kombinacija?! Uprkos zdravom razumu romantizam je bujao, a s njim i nagrade, kao korov, kao ambrozija, za besmrtnike hrana, a za smrtnike bolest. U knjižici "Praktikum", velika berba lovorika 2001, popisao sam abecednim redom 387 nagrada. Ali, ako je neko pomislio da je to krajnji domet našeg "romantizma", vara se. Zemlja je sve manja, nepismenost sve veća, standard sve niži, tiraži sve bedniji, a nagrade kao skakavci padaju s neba.Kada se od pomenute cifre oduzme 65 nagrada od kojih su se neke ugasile, a veći deo ostale drugim sredinama, a doda petnaestak novih koje su u poslednjihnekoliko godina osnovane, dolazimo do pouzdanog podatka - da u zemlji Srbiji danas postoji 337 književnih odličja! Nije sporno da nagrade imaju svoj puni smisao: skreću pažnju najšire javnosti, čak i onih koji sa knjigom nisu "na ti", na ovenčana dela, stvara se pozitivna atmosfera oko pojedinih autora i naslova, mladi pisci dobijaju krila za nove spisateljske poduhvate, a oni stariji potvrdu o važnosti i značaju njihovih opusa. Najveća priznanja bez sumnje utiču na povećanu čitanost, odnosno tiraž. To se pokazalo i ove godine, u slučaju Dragana Velikića, čiji je roman "Ruski prozor", na krilima dve naše najprestižnije nagrade, NIN-ove i "Mešine", za nekoliko meseci doživeo čak 12 izdanja.Ipak, neprestano uvođenje novih "povelja" i "kolajni" može (ako to već i nije) da se izvrgne u svoju suprotnost i da se u suštini plemenita namera pretvori u banalno zadovoljavanje književnih sujeta ili oduživanje međusobnih dugova, s obzirom na to da se u žirijima često nalaze ista imena. Pri tom, imajući u vidu da se nagrade dodeljuju svake godine, izvesno je da svaki iole ozbiljniji pisac može da računa bar sa po jednim priznanjem, iako je u dva postojeća udruženja književnika zvanično upisano oko 1.700 pisaca!
Da se nagrađivanje širi poput korova pokazuje i najava novoustanovljene nagrade "Gospođin vir", obelodanjene kao oglas ovih dana u jednim novinama.- Pomislih, dobro, pošto je prema mišljenju pobornica nekih ženskog pera srazmerno mala nagrađivanost ženskog pisma, neka bude jedna tako izazovnog imena "Gospođin vir" - kaže Predrag Čudić. - Kad pročitah propozicije nagrade, shvatih da se bez nje zaista nije moglo, te da bi svi spiskovi naših lovorika bili plitki i kusi bez "Gospođinog vira". A ta nagrada je: "antibirokratska, godišnja, za najbolju knjigu poezije, roman, esej/ogled. Nagrada se dodeljuje prvenstveno pojedincima koji se u svojim delima suočavaju sa umnim i duhovnim naporima, mističnim iskustvom i pesničkim lavirintom. Nagrada se dodeljuje autorima koji umeju da ožive naše dubine, da siđu u mistične virove, i da po cenu napora daju delo koje ima svu draž novine, pa i ono smešno trzanje zbilja sapetih spregova". Nagrada se dodeljuje u okviru književnih susreta "Bezdan umetnosti".Nisu li taj "Gospođin vir" i taj "Bezdan umetnosti" dovoljan povod za ponovno podsećanje na naše žalosno siromaštvo, blago nama, pita se Čudić i citira stihove Duška Radovića: "Bilo je kasno leto, zemlja se smanjila bitno, na leto i na sve to, nagrade sipile sitno".


ZAJEDNIČKO DOBRO. MEĐU Čudićevim "Savetima mladom piscu" je i ovaj:- Budi kao kavez koji traži pticu, lovi i ulovićeš je. Ako je, recimo, ugledni pisac zaboravio da je primio neku datumsku nagradu, pa se još time i hvali, ne smej mu se i ti ćeš biti takav kad postaneš institucija. Sakupljaj najbolje govore nagrađenih pisaca, moraš imati svoju antologiju njihovih beseda, to je blago. Trudi se da budeš među prvima koji čestitaju slavodobitniku, da ne kažu da si zavidan. Ne izbegavaj svečane dodele i ručkove, uvek je dobro da te tu ima. Šta ima lepše u ovakvoj apokaliptičnoj sredini nego nagrađivati i biti nagrađen. Budi ozaren srećom drugih to je i tvoja sreća, literatura je zajedničko dobro."
Dragan BOGUTOVIĆ


- - - - - - - - - - - - -

Позивамо посетиоце овог Блога да објаве своја мишљења о овом скандалозном случају. Молимо да то учине под својим правим идентитетом. Јер то је једини начин да реговања и мишљења буду објављена на овом блогу.

четвртак, 31. јул 2008.

Ljubomir Simović pod bombama / Simović - Koniković

Utorak 6 april. . .
Na ulici prava bozanska svetlost, kao da je neki veliki praznik,prepun prastanja, blagosti i darova. Sveta je u Knez Mihailovoj ulici tako mnogo, da je tesko probijati se kroz masu. Preko puta zgrade "Progresa", ispred knjizare "Sumadija", preko mora ljudskih glava, vidim visokopodignutu sliku Slobodana Milosevica, zakicenu srpskom trobojkom i zelenom grancicom. Kad pridjem blize, vidim da letvu sa tom visoko podignutom slikom drzi neki covek, koji, pred trafikom, drezdi u dugackom redu za cigarete !Da li ce taj nesrecnik ikad shvatiti da nad glavom, okicenu trobojkom i zelenilom, nosi sliku coveka koji ga je i postavio u taj ponizavajuci red, a koji ce ga sutra poslati u rov, a prekosutra mozda i u grob ?
Sreda 7 april. . .
Na transparentima, i po zidovima, ispisano je mnogo parola i poruka zasnovanih na seksualnim simbolima i motivima. Klintonova afera sa Monikom Levinski ne prestaje da obilno hrani ovu vrstu maste. Pored Klintona i Monike, pisci ovakvih poruka najcesce "komuniciraju" sa Medlin Olbrajt : Olbrajtova, kucko stara, tebi treba srpska kara !Onaj ko je ovo napisao potpuno je smetnuo s uma mogucnost da bi ta mocna kara, srpska ili bilo cija, mogla Olbrajtovoj da priredi zadovoljstvo i uzivanje. Zanimljivo je da se kod nas erotika i seks neretko dozivljavaju,pa i koriste, i kao oblici torture, kazne i osvete. Falusom se preti kao najstrasnijim cudovistem. On je degradiran, i stavljen u red sprava za mucenje. Umesto da bude simbol potencije, generativnih sila, plodnosti,radjanja i razmnozavanja, on treba da muci i nanosi bol, da vredja, kaznjava i ponizava. On je pretvoren u stub srama i mucenja, koji se i ne seca da jenekada bio stub zivota....*
________
* July 14, 2008 2:23 pm
Saljem vam 2 kratka pasusa iz knjige Ljubomira Simovica Guske u magli
(Dnevnik 24 mart - 15 jun 1999), Bgd 2005, 199 strana.
Dopalo mi se (i hteo bih da podelim sa vama) sta pisac
vidi i belezi u Beogradu pod NATO bombama godine 1999
Đ. Konikovic

понедељак, 02. јун 2008.

Zabranjen ulaz - Robert Sole

Pre neki dan, na Svetoj Gori Atosu, uzbuna ! Na poluostrvu nadjene četiri žene !Uzevši im po 4000 E da bi ih prevezli iz Turske u Evropu, neki Ukrajinci su ih iskrcali na Svetu zemlju gde je pristup zenama zabranjen.Nema ni koza. Tolerisane su kokoške, čija jaja služe za ishranu 2 000 monaha i za ikonopisanije. Četiri Moldavke su u pritvoru. Prema zakonima Monaške Zajednice, upisanim u Grčki ustav i u Lozanski ugovor (1923), one rizikuju godinu dana zatvora.
Kako objasniti imigrantima da je ulaz na Atos zabranjen ženama, a da je ulaz u Evropu zabranjen svima?

Robert Sole, Le Monde 27/05/
Preveo na srpski Đorđe Koniković

понедељак, 12. мај 2008.

Skupi izbori (2008) - Đorđe Koniković

Molba Republicke Izborne Komisije (RIK)
povodom glasanja nasih gradjana u inostranstvu
(1)Troskovi sprovodjenja izbora u inostranstvu (2) su veoma visoki, jer, neke politicke partije koriste zakonsko pravo da salju na sva biracka mesta, o drzavnom trosku, svoje predstavnike da kontrolisu izbore. Što ovoga puta znači da 22 partije mogu da šalju, o državnom trošku, svoje predstavnike na 65 biračkih mesta širom sveta. Mogući teorijski trošak je oko milion evra (3)Polazeci od interesa svih gradjana i poreskih obveznika da se svaki javni rashod smanji na razumnu i opravdanu meru, RIK moli partije da iz sopstvenih sredstava nadoknade troškove prevoza i hotela svojih predstavnika ili da za svoje predstavnike predlože srpske državljane koji žive u inostranstvu.(1)
- U vreme SFRJ nasi gradjani nisu imali mogućnost da glasaju u inostranstvu(2)
- Ovi troskovi se finansiraju iz budžeta drzave (3)
- 22 partije x 65 biračkih mesta = 1430 predstavnika x 700 E po osobi =1 001 000 E (estimacija)

Đorđe Koniković

Београдско огледало (001)

милисав каменорезац из ужичке
чаршије и мија павловић из космичке чаршије

(увод и крај из истоименог чланка)

Поводом награђених песама Мије Павловића пустила је "Република", у свом прошлом броју напис у коме је изражена недоумица:писац чланка вели да песме Мије Павловића не разуме, и да га оне опомињу на трабуњања, некога чика Милисава каменоресца из Ужица. Једно је питање: какве су по свом песничком својству песме Мије Павловића. То је питање књижевни жири решио на тај начин што је песника наградио и то са 100. 000 динара. Је ли жири био у праву?О томе ће се несумњиво дискутовати, јер наши књижевни жирији нису непогрешиви.
(....) Поезија и уметност дочаравају душевна стања, која могу бити и јасна, и мање јасна. Главно је да сама поезија буде "претходни подстрек нашем душевном раду".
Питање је, дакле: да ли је нечија поезија успела да буде тај чулни и духовни подстрек, . како тврди и тражи Валери. Поезија располаже, за такво шта, ритмовима, сликама и безбројем чулних наговештаја. Ако је поезија успела да нас доведе у надахнути плес чулних података, она је постигла оно што се од ње тражи.
Да ли је Мија Павловић прави песник те врсте? Валери и Елиот велики су несумњиво. Је ли Мија Павловић збиља велики? Је ли пуки имитатор? Он се много угледа на Елиота. Елиот је и груб и префињен. У Елиотовим ритмовима жуборе прастаре песничке слутње па се нагло и неочекивано разјаре у најчистију мађијску лепоту. Мађија никад није била посве разумљива. Она је одувек захтевала извесну нејасност, да би могла што сигурније дејствовати. Свако доба тражи своје мађије, бар у уметности. Не верујемо да их је оно, у нас у довољној вери нашло у Мији Павловићу. А ли о том потом. Зоран Мишић мисли да је мија Павловић збиља велики, ѕбиља наш Елиот. Он је то и написао. у "Новој мисли". Проблем треба кренути са те мртве тачке.

2. фебруар 1954.
Станислав Винавер

четвртак, 08. мај 2008.

Za koga glasam ? / Đorđe Koniković

Parlamentarni izbori u Srbiji, 11 maja 2008(za 250 poslanika u Narodnu Skupstinu)

Lako je bilo pre 20 godina, samo jedna partija.
A danas, 22 liste :
1 - Za evropsku Srbiju - Boris Tadic 2 - Liberalno demokratska partija - Cedomir Jovanovic 3 - Demokratska Stranka Srbije (DSS) - Nova Srbija - Vojislav Kostunica 4 - Srpska radikalna stranka (SRS) - Dr Vojislav Seselj 5 - Socijalisticka partija Srbije (SPS) - Partija ujedinjenih penzioneraSrbije (PUPS) - Jedinstvena Srbija (JS) 6 - Bosnjacka lista za evropski Sandzak - Dr Sulejman Ugljanin 7 - Madjarska koalicija - Istvan Pastor 8 - Reformisticka stranka - Dr Aleksandar Visnjic 9 - Da se selo pita - Narodna seljacka stranka - Marijan Risticevic10 - Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karic11 - Gradjanska inicijativa Goranaca - GIG12 - Ujedinjeni Vlasi Srbije - Dr Predrag Balasevic13 - Vojvodjanska partija - mr Igor Kurjacki14 - Romi za Roma - Milos Paunkovic15 - Crnogorska partija - Nenad Stevovic16 - Unija Roma Srbije - Dr Rajko Djuric17 - Koalicija Albanaca Presevske doline18 - Savez backih Bunjevaca - Mirko Bajic19 - Pokret Moja Srbija - Branislav Lecic20 - Narodni pokret za Srbiju - Milan Paroski21 - Patriotska stranka dijaspore - Zoran Milinkovic22 - Romska partija - Srdjan Sajn
Da smo sarolik narod - sto je veliko bogatstvo - govore 10 manjinskih lista:Romi (3 liste), Bunjevci, Albanci, Madjari, Vlasi, Gorani, Bosnjaci,Crnogorci
Da je nekima dosta, vidi se iz sledece price :Negde u Beogradu, covek zaglavio u saobracajnoj guzvi. Dugo vremena stoji,kolona ni da mrdne. Nakon nekog vremena, neko mu kuca na prozor. On otvori i upita sta se desava.- Teroristi, covece ! Oteli Canka, Cedu, Nikolica, Kostunicu, Velju iTadica. Traze otkup od milion evra ili ce ih politi benzinom i spaliti.
I eto, mi idemo od kola do kola i skupljamo dobrovoljne priloge.- I, koliko ljudi daju ? - upita covek- U proseku po litru.
A ja, za koga glasam ?
Glasacu za one- koji vide da je KOSOVO jedna srceparajuca bajka- koji vide da nasi interesi ne mogu biti branjeni bez ambasadora uWashingtonu, Moskvi, Londonu, Pekingu, Parizu, Berlinu, Rimu . . .- koji se trude da uspostave dobrosusedske odnose sa svim narodima oko nas,posebno sa onima s kojima smo ratovali- koji ce omoguciti nasim gradjanima da sto lakse putuju u svet- koji ce nam osigurati energiju (na pr. ruski gas - danas najsigurniji izvor energije u Evropi) i kreirati nova radna mesta (na pr. FIAT uKragujevcu) . . .

Đorđe Koniković

понедељак, 14. април 2008.

Рехабилитација Илије Мољковића?Или...? (1933-1999), Превртање у гробу, Случај Студент

Случај "Студент"

Према писању београдске Политике (субота, 12 април 2008, стр. 08), у Медија центру је у петак представљена књига Илије Мољковића (1933 - 1999), "Случај Студент", која се ових дана појавила у издању "Службеног гласника". Мољковић, легенда дисидентског покрета из времена Јосипа Броза Тита, аутор неколико забрањиваних књига у то доба, нажалост, није доживео да свој рукопис види укоричен у књигу. Објављивање Мољковићеве књиге значиће преокрет, јер је уредник едиције "Отпори и забране", Гојко Тешић, најавио да ће "Службени гласник" штампати и Мољковићев рукопис "Мисловатељ"...
Много споро се креће овде, све.
Преврћеш ли се, о, Илија, у гробу?!

уторак, 01. април 2008.

Винавер по Зорану Мишићу / Бeла Тукадруз

"У поезији Станислава Винавера најчешће су истицани њени музички квалитетеи, бравурозна версификација, богати па и бахати ритмови, ингениозна језичка довијања у традицији Лазе Костића. Мени се чини да она има и других одлика, далеко претежнијих. Винавер је један од ретких наших представника оне интелектуалне поетске струје, блиске Валеријевој, која је сва у грозничавом напону да се допре до врховног склада, да се ослободе простори "за мисао смерну и мудру", да се докучи последња суштина ствари, она "чиста линија" која је, према песниковим речима, једина у питању:

Хтео сам пронаћи звезду у болу линије
Линију бола у звезди
Ископати стварност из сна.
Ишчаурити смисао из знака.

Тако пише З. Мишић у Антологији српске поезије (Београд, Нолит, 1967, 342 стр.) уз стихове које је пробрао, сматрајући да су они "најчистији и најједноставнији у експресији, неоптерећени иначе честим вербалним вратоломијама", мислећи да је Винавер "у њима најоригиналнији и најдубљи" (стр. 182).
Винавер није прошао баш најбоље у Мишићевој антологији, највероватније због Мишићевих предрасуда, диктираних и предрасудама времена. Мишић је објавио 5 Винаверових песама у својој антологији, а последњу, изврсну у много чему, донео је у деловима. Ту песму "Радмило Загоричић" требало би данас поново читати, тумачити...

М. Л.

петак, 07. март 2008.

Svetski novinari i naši naivni akademici

Naši akademici, duhovno jezgro naše, vođe ‘’duhovnih akademija’’ su ‘’iznenadjeni’’; ‘’naivno su verovali’’, ‘’ni u snu nisu mogli ovo predvideti’’, ‘’zapanjeni’’... To su oni koji su se podsmevali devizi ratno-mirnodopskoj: ‘’ništa nas ne sme iznanaditi’’ i : ‘’kao da će sto godina biti mir i da će sutra rat’’.
Naravno, oni su shvatili devizu ‘’ništa nas ne sme iznenaditi ‘’ u smislu da grabe: i pare, i stanove, i titule, i vikendice, i specijalizacije na zapadu , i putovanja, i simpozijume, i publikovanje radova knjiga... Na kraju i samu titulu akademika. Bili su i članovi KPJ i SKJ, i Komiteta, i informatori Ozne , Udbe, Sup-a... i glasno govornici zapada, ‘’držači mikrofona’’, ‘’specijalizanti zapada’’ i borci za nesvrstanost i samoupravni socijalizam naših boja... i pisci knjiga o samoupravljanju i udžbenika i , i, i ... Posle su bili ‘’borci za nacionalno biće ‘’ ‘’nebeskog naroda’’... , ‘’ demokratske slobode..., za ‘’slobodni svet’’..., za ‘’civilizovanu i kulturnu Evropu a ne neke azijate Slovene’’. Naizmišljali su se u svojim intervjuima i biografijama da su bili borci za srpsko nacionalno biće i da su bili proganjani i intimno pate što nisu bar jednom bili u zatvoru. Ali oni tako pričaju da su uvek uspevali da prejebu glupu samoupravnu nesvrstanu birokratiju.
Istog dana kada su bombe počele (mnogi su ih dozivali), sada govore suprotno. Zaista ih ništa ne može iznenaditi. Sve ‘’što god dodje’’ oni su ‘’mu naredni’’. Pa da , njima i liči da oni ‘’intelektualci koji ‘’ne čute, ‘’koji sumljaju’’, koji ‘’dižu glas’’, koji ‘’oštro ‘’ i ‘’kategorički’’, pa oni smeliji i ‘’energično’’ osudjuju i žive i rade... Nema granica njihovom čovekoljublju i borbi za ‘’srpsko nacionalno biće’’. Učestvuju na ‘’protesnim skupovima u Francuskoj 7’’ na simpozijumima , ‘’duhovnim akademijama’’, za ‘’srpsko nacionalno biće’’, za ‘’kolevku srpstva’’ ili kako se to kaže za dva oka u glavi... Njima i liči da se pridržavaju devize ‘’najvećeg srpskog pesnika’’, ‘’velikog srpskog pesnika’’ – Njegoša. Naravno, izopačene devize: ‘’što god dodje ja sam mu naredan’’. Licemeri, ljigavi prevrtljivci; kako vetar duva, dupe svoje da sačuva. .... Avaj! Ali, i oni narod u glavu... Možda narod nema odgovarajuće mesto za..., pa moraju u glavu, u dušu, u srce, u ideale epske, lirske, dramske... u – gde stignu. A narod – slepi na pučini brod dela po nužnosti kad ost ane koža i kosti.
Našim akademicima važno je da su se ‘’oslobodili 5o godišnje komunističke tiranije’’ i ‘’70 godišnje komunističke tiranije u Rusiji’’. A ‘’ovo’’ će proći. Proći će bombardovanje. Da, proći će ovo rušenje onoga što je 50 godina gradjeno. Ili 70 godina gradjeno. ......

Miodrag Mrkić:Ponoćni PONOĆNI SAMOPROTESNIK. 76 str. A4 format. Citat sa str. 7-8.
Ovde se rukopis objavljuje prema publikovanoj digitalnoj verziji : Mrkić, Miodrag - autor : Dela [Elektronski izvor] / I rukopisi koji se prvi put objavljuju. Zona prelivanja : dela srpskih, ruskih i rumunskihpisaca 2. elektronsko izd. : Beograd : Zavetine Plus ultra : ValtazarPrevalez, 2003 : 1 elektronski optički disk (CD-ROM) : ilustr.; 12 cm
PREDMETNE ODREDNICE..... : Srpska književnost - 20v
UDK : 821.163.41.09 : monografska publikacija, elektronski izvori,CD-ROM COBISS.SR-ID : 195692295
CDR 356
CDR 356 m

петак, 08. фебруар 2008.

Ziveo Internet!* / Robert Sole, Koniković

Vest koja će obradovati moje prijatelje internaute: dobio sam 250 000 E!
"Vase ime je izvuceno izmedju 30 miliona elektronskih adresa", piše u
porukama koje mi stizu od "M. Bill Gates,predsednika najvece svetske
grupe (Microsoft)". Ukoliko ne odgovorim u roku od 15 dana,
"novac ce biti dodeljen jednoj humanitarnoj organizaciji".

Oklevam . . . U isto vreme sam dobio i poruku sledeće sadržine : broj
69475600545-721, koga mi je neko dodelio, izvukao je 250 000 E !
Da bi ih primio, treba samo da uplatim "troškove virmana i honorare".

Oklevam . . . Jedna ucveljena udovica mi piše sa Obale Slonovace. Njen muz
joj je ostavio ogromnu imovinu, koju bi ona rado sa mnom
podelila ako platim troskove njenog dolaska u
Francusku. Radi se o milionima . . .

Oklevam ... Na kraju krajeva, sta me sprecava da prihvatim sva
tri dobitka? Ziveo Internet !Mon, January 7, 2008 10:59 georges.konikovic@neuf.fr

* Adaptacija i prevod članka - Robert Sole: Le Monde, 04 01 2008.

Neverovatna pokvarenost srpskog naroda  / Vina Ver

(O ovome istome predmetu ima i pesma).

Srbi su ogranak Hrvata koji se vratio divljaštvu. Najbolji dokaz da su Srbi divljaci jeste da ne znaju ni obična slova. Na svome grbu: samo sloga Srbina spasava, oni su slovo s dva puta okrenuli natraške.
Nekulturnost im se vidi u tom da im je najveći vladar bio niko i ništa, i tako se i zvao: Nemanja.
Svi su im vladari bili bedni, a od ubogog Lazara stvorili su najvećeg.
Posle je vladao nad njima turski car Bajasit. On i sad žari i pali po Srbiji jer Nikoli Pašiću ime je Baja a on je uvek sit:
Baja sit. Iz ovoga se vidi da je u Srbiji još uvek Turska uprava.
Kako saveznici, i to prosvećeni, misle o Hrvatima i Srbima vidi se iz sledećeg autentičnog fakta:
Najslavnija ulica u Parizu posvećena je geniju hrvatskog naroda, Hrvatu Dživu Gunduliću. Svoj najsjajniji bulevar oni su nazvali, po Gundulićevom remek-delu: Boulevard Hausmann (bulevar "Osman "). A šta misle o Srbima?
Kad Francuz najviše hoće da uvredi čoveka on mu kaže: "tornjajse", ili, u slici rečeno: idi na železnicu – a la gare! A Francuzi su svoju železnicu posvetili – srpskome vladaru, svetome Lazaru, i njihova najveća železnička stanica zove se: La Gare Saint Lazare. Time su parizlije pokazale Srbima, na učtiv način, da ih ne cene i da ih izbacuju iz svoje sredine!

[1]
[1] Pesma, priložena članku počinje ovako:
Čujte braćo Hrvati
Ne dajte se varati
Srbi ne znaju kako treba vladati
Mi se dobru ne možemo nadati
S toga treba .....(Dalje je pesma nerazumljiva).

(S. Vinaver)

Pred novim ratom / Vinaverijana

Hrvati su poreklom Srbi.
To su bili Srbi koji su se mnogo hrvali pa ih prozvaše Hrvati.
Posle su Hrvati imali svoje kraljeve. Ali to nisu pravi kraljevi, već lažni, na silu kraljevi, nazor kraljevi (ima i knjiga: "Nazor, hrvatski kraljevi"). Hrvati su imali i svoju kulturu. U koliko je dobra, ona je srpskog porekla. Tako na primer Štrosmajer je voleo metodiku u radu, a ko voli Metodija i metodiku mora voleti Ćirila i ćirilicu. Ima mnogo tamnih crta u hrvatskom karakteru. Tako na primer Hrvati su imali tobože Tvrtka pre nekoliko stotina godina. Tvrtka znači fabrika, a fabrika nije bilo u staro vreme. Znači da je cela istorija sa Tvrtkom jedno hohštaplerstvo. Hrvati su bili plašljivi, oni su uvek zagrebali, pa su i svoju prestonicu nazvali Zagreb. Njihov najpoznatiji spisatelj zove se Begović. Njihov najveći spisatelj bio je ludak. On se tako i zvao. Šenuo je pameću. (Šenoa?).
Najbolje bi bilo za Hrvate da odbace svoje slučajno ime ("Hrvati"), svoju hohštaplersku prošlost ("Tvrtko" i "kraljevi").
Jedna komisija sastavljena od redakcija "Balkana", "Srpske Zore", "Velike Srbije", od tri brata Pribićevića i pisca gornjih redova, imala bi da pronađe novo ime za Hrvate i da im sastavi novu istoriju. Zašto će nam toliki istorici ako ne da izmisle istoriju! To bi bilo najbolje. A ako Hrvati na to ne pristanu, objaviti im rat do istrebljenja! To bi bio sveti rat. Deklaracija toga rata sprala bi žig srama sa one druge, Krfske Deklaracije.

Stanoje Stanojević,profesor istorije
(S.V.)

Srpsko-hrvatsko pitanje / Stanislav Vinaver


O ovome pitanju dobivena su dva priloga. Za prvi se misli da je od profesora Stanoja Stanojevića. No, uzimajući u obzir izvesnu pomirljivost prema Hrvatima, nije isključeno da se g. Stanojeviću ovaj napis samo pripisuje, a u stvari je možda od kog umerenijeg i staloženijeg velikosrpskog političara.
Drugi prilog, sumnja se da je bio poslat uredništvu "Novi Čujmo" pa pogrešno stigao na drugu adresu. Identičnost ovoga priloga nismo nikako mogli utvrditi.
Pisac Pantologije sprema uskoro izdanje "Plave knjige" o svim velikim diplomatskim i literarnim pitanjima, do izdavanja njenog možda će saznati ko je autor drugoga napisa, i saopštiti čitaocima.

Stanislav Vinaver

In medias res & B. Tukadruz


Редакција ч. Идентитет, преносећи ову вест у целини (овде се објављује само део), предлаже својим читаоцима, да се јаве што пре са својом ранг листом 5 најпознатијих положајника-уредника (како би рекао, да може с оне стране гроба, незаборавни Илија Мољковић). Најсмешније, најоригиналније ћемо објавити и наградити са 3 књиге по избору редакције.
(Предлоге слати на интернет адресу miroslav7275@gmail.com )

Део СУРБИТЕ

  • LGBT: Prijavljeno 40 napada na LGBT osobe od 2012. do 2015. - Postoji "siva statistika" prijavljivanja slučajeva jer pripadnici LGBT zbog nepoverenja u institucije, u velikom broju slučajeva, ne prijavljuju nasilje
    Пре 58 минута
  • ЧЕТИРИ КОМЕНТАРА - на чланак ИНТЕРВЈУ: ПРЕДРАГ ПРОТИЋ, КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР Вук Ст. Караџић је био револуционар Стерија и Караџић су се разишли око правописа. Стерија је пола...
    Пре 3 месеца
  • Kompaktibilnost sa bukovinom - Komentari na članak Turci žele Srbiju za svoju prćiju, izbor ==== sMiley 15. decembar 2014. 14:52 #3229897 Srpski narod je naucio na dobroga gazdu, a Turc...
    Пре 2 године
  • Здраво!Свима на свету! - Заветине добијају многобројна писма. Нека смо публиковали на посебним блоговима, као што је, на пример, Архив у оснивању. То су, углавом, писма писаца са к...
    Пре 6 година