Ljubomir Simović pod bombama / Simović - Koniković

Utorak 6 april. . .

Na ulici prava bozanska svetlost, kao da je neki veliki praznik,prepun prastanja, blagosti i darova. Sveta je u Knez Mihailovoj ulici tako mnogo, da je tesko probijati se kroz masu. Preko puta zgrade "Progresa", ispred knjizare "Sumadija", preko mora ljudskih glava, vidim visokopodignutu sliku Slobodana Milosevica, zakicenu srpskom trobojkom i zelenom grancicom. Kad pridjem blize, vidim da letvu sa tom visoko podignutom slikom drzi neki covek, koji, pred trafikom, drezdi u dugackom redu za cigarete !Da li ce taj nesrecnik ikad shvatiti da nad glavom, okicenu trobojkom i zelenilom, nosi sliku coveka koji ga je i postavio u taj ponizavajuci red, a koji ce ga sutra poslati u rov, a prekosutra mozda i u grob ?

Sreda 7 april. . .

Na transparentima, i po zidovima, ispisano je mnogo parola i poruka zasnovanih na seksualnim simbolima i motivima. Klintonova afera sa Monikom Levinski ne prestaje da obilno hrani ovu vrstu maste. Pored Klintona i Monike, pisci ovakvih poruka najcesce "komuniciraju" sa Medlin Olbrajt : Olbrajtova, kucko stara, tebi treba srpska kara !Onaj ko je ovo napisao potpuno je smetnuo s uma mogucnost da bi ta mocna kara, srpska ili bilo cija, mogla Olbrajtovoj da priredi zadovoljstvo i uzivanje. Zanimljivo je da se kod nas erotika i seks neretko dozivljavaju,pa i koriste, i kao oblici torture, kazne i osvete. Falusom se preti kao najstrasnijim cudovistem. On je degradiran, i stavljen u red sprava za mucenje. Umesto da bude simbol potencije, generativnih sila, plodnosti,radjanja i razmnozavanja, on treba da muci i nanosi bol, da vredja, kaznjava i ponizava. On je pretvoren u stub srama i mucenja, koji se i ne seca da jenekada bio stub zivota....*

________

* July 14, 2008 2:23 pm

Saljem vam 2 kratka pasusa iz knjige Ljubomira Simovica Guske u magli

(Dnevnik 24 mart - 15 jun 1999), Bgd 2005, 199 strana.

Dopalo mi se (i hteo bih da podelim sa vama) sta pisac

vidi i belezi u Beogradu pod NATO bombama godine 1999

Đ. Konikovic

Zabranjen ulaz - Robert Sole

Pre neki dan, na Svetoj Gori Atosu, uzbuna ! Na poluostrvu nadjene četiri žene !Uzevši im po 4000 E da bi ih prevezli iz Turske u Evropu, neki Ukrajinci su ih iskrcali na Svetu zemlju gde je pristup zenama zabranjen.Nema ni koza. Tolerisane su kokoške, čija jaja služe za ishranu 2 000 monaha i za ikonopisanije. Četiri Moldavke su u pritvoru. Prema zakonima Monaške Zajednice, upisanim u Grčki ustav i u Lozanski ugovor (1923), one rizikuju godinu dana zatvora.

Kako objasniti imigrantima da je ulaz na Atos zabranjen ženama, a da je ulaz u Evropu zabranjen svima?

Robert Sole, Le Monde 27/05/

Preveo na srpski Đorđe Koniković

Skupi izbori (2008) - Đorđe Koniković

Molba Republicke Izborne Komisije (RIK)

povodom glasanja nasih gradjana u inostranstvu

(1)Troskovi sprovodjenja izbora u inostranstvu (2) su veoma visoki, jer, neke politicke partije koriste zakonsko pravo da salju na sva biracka mesta, o drzavnom trosku, svoje predstavnike da kontrolisu izbore. Što ovoga puta znači da 22 partije mogu da šalju, o državnom trošku, svoje predstavnike na 65 biračkih mesta širom sveta. Mogući teorijski trošak je oko milion evra (3)Polazeci od interesa svih gradjana i poreskih obveznika da se svaki javni rashod smanji na razumnu i opravdanu meru, RIK moli partije da iz sopstvenih sredstava nadoknade troškove prevoza i hotela svojih predstavnika ili da za svoje predstavnike predlože srpske državljane koji žive u inostranstvu.(1)

- U vreme SFRJ nasi gradjani nisu imali mogućnost da glasaju u inostranstvu(2)
- Ovi troskovi se finansiraju iz budžeta drzave (3)
- 22 partije x 65 biračkih mesta = 1430 predstavnika x 700 E po osobi =1 001 000 E (estimacija)

Đorđe Koniković

Београдско огледало (001)

милисав каменорезац из ужичке
чаршије и мија павловић из космичке чаршије

(увод и крај из истоименог чланка)

Поводом награђених песама Мије Павловића пустила је "Република", у свом прошлом броју напис у коме је изражена недоумица:писац чланка вели да песме Мије Павловића не разуме, и да га оне опомињу на трабуњања, некога чика Милисава каменоресца из Ужица. Једно је питање: какве су по свом песничком својству песме Мије Павловића. То је питање књижевни жири решио на тај начин што је песника наградио и то са 100. 000 динара. Је ли жири био у праву?О томе ће се несумњиво дискутовати, јер наши књижевни жирији нису непогрешиви.
(....) Поезија и уметност дочаравају душевна стања, која могу бити и јасна, и мање јасна. Главно је да сама поезија буде "претходни подстрек нашем душевном раду".
Питање је, дакле: да ли је нечија поезија успела да буде тај чулни и духовни подстрек, . како тврди и тражи Валери. Поезија располаже, за такво шта, ритмовима, сликама и безбројем чулних наговештаја. Ако је поезија успела да нас доведе у надахнути плес чулних података, она је постигла оно што се од ње тражи.
Да ли је Мија Павловић прави песник те врсте? Валери и Елиот велики су несумњиво. Је ли Мија Павловић збиља велики? Је ли пуки имитатор? Он се много угледа на Елиота. Елиот је и груб и префињен. У Елиотовим ритмовима жуборе прастаре песничке слутње па се нагло и неочекивано разјаре у најчистију мађијску лепоту. Мађија никад није била посве разумљива. Она је одувек захтевала извесну нејасност, да би могла што сигурније дејствовати. Свако доба тражи своје мађије, бар у уметности. Не верујемо да их је оно, у нас у довољној вери нашло у Мији Павловићу. А ли о том потом. Зоран Мишић мисли да је мија Павловић збиља велики, ѕбиља наш Елиот. Он је то и написао. у "Новој мисли". Проблем треба кренути са те мртве тачке.

2. фебруар 1954.

Станислав Винавер