Снимљено под сводовима Велике магазе, Мишљеновац, 2017. |
СТРАХ ОД ЗИМЕ
Последица зиме: тридесет осам жртава.
Живе заспале узе себи у крило;
привремен савез: лед - укочен поглед.
Смрзавање до костију. Читам имена:
јадни људи. Не познајем никог.
Кратки зимски рапорт писан у форми песме.
Песме без строфа у јануару.
Патим са вама несретници!
Ко жив, ко мртав: патим!
Раставићи нежни: на узбуну!
Jагњећи кожух да је био на вама,
Бог да вас види. Па, удри мећаво,
дувај кошаво: џаба зборим.
Мој страх од зиме: нема име.
Од младости мрзим зиму.
Набавити јагњећу кожу за
кожух данас равно је чуду.
И то ме чини преосетљивим.
Кожуваре збриса закон понуде
и потражње: излишно.
Комерцијални подваљак: мода.
Пернат капут.
Мали жути продавци нуде
кинески шушкавац у замену.
Радња жутих - смрди на ималин.
Или кофу помија: тако некако.
Мали зимогрожљиви створе,
преосећајни облутку, кажем,
прекрсти се трипут. Кожуси
ишчезоше разуми: изрони из
урвина времена, другачији је
ово свет. Приони. Кијај.
Напред: крој по мери.
Чистота анђеоске душе
савлађује саблазан зиме.
У нашем крају:
јабуке обране.
Не гурај прст у око косоокима.
Сваке зиме бар једном нагрне
да пада опаки снежић – пршић.
Део једног немогућег филма, рођена браћа. Крај лета, 2017. Врата Звижда |
АПОКРИФНИ ДНЕВНИК ПИСЦА
Немам потребу да водим дневник.
Јавни нужник славних обиђох: запахну лично.
Стихове једва пишем у мојој енклави,
па, не идеализујем лиричаре, знате:
тешком муком пишем стихове.
Имам такт