Кућа Лепенски Вир / Христивоје Павловић

Данас је сасвим уобичајено, да нова књига буде само препис неких других књига, па су малобројни аутори који износе своје сопствене ставове. Један од њих је и Христивоје Павловић са књигом „Кућа Лепенски вир“, која има оригиналне алегоријске увиде у систематизациjи аргумената
без закључивања аутора, што нагони читаоца на  размишљање. Покушаћемо,да приближимо виђење једног архитекте, о томе како је изгледала кућа и оно што јој припада у „мајка-граду“ наше холоценске цивилизације.
Х. Павловић наглашава, да је само насеље Лепенски Вир дуговечније од његове културе, јер првих седам слојева припада мезолиту а задња два слоја старчевачкој култури. Обрад Кујовић је 1960. године открио археолошко налазиште Лепенски Вир по којем је читава култура са 25 сличних насеља добила име, али његову културу је Срејовић открио заједно са Загорком Летицом, када
је сишао дубље у мезолитске слојеве, савремене Европи која је тада сматрана за пусту и ненасељену  земљу. Лепенски Вир је наглавце окренуо сва дотадашња научна знања. Зато је Срејовић имао највише муке сасопственим колегама, јер су то били налази који се нису уклапали у тадашње парадигме. Није ни чудо, истиче Павловић, то није био преседан већ парадокс, јер се у осталим деловима Европе још увек живело по пећинама и природним заклонима. Тако је парадокс културе Лепенског Вира постао истина која „дуби на глави“, не да се, упозорава, али и подсмева науци.

Регија Гвоздених врата је „најчудеснији део Европе“, у коме је нађен Лепенски Вир
праисторијско насеље типских кућа, с истим обликом ентеријера на поду
прављеним од једне врсте бетона. Зашто се кућа Лепенског Вира унапред
своди на дрвену колибу или чак обичан шатор, када је реконструкција прецизан технолошки поступак како сами напомињете у књизи?

Реконструкција у архитектури није креација, па „предпостављени изглед
куће“ не сме бити ни бољи ни гори, него баш онакав како
је она изгледала, али, исти елементи могу бити различито протумачени па
отуда и  различите реконструкције. Ако се питање односи на брвнару
Д. Срејовића и на шатор П. Ристића, то су два првопонуђена решења из
времена док су још увек трајала ископавања на Лепенском Виру. До данас
су понуђена и друга решења која су бар једеним делом непримерене нађеним
материјалним остацима,  технички неизводљива или конструктивно потпуно
неодржива. Као например, камене куће равних кровова, које би само у
једном делу откопаног насеља оставиле читав каменолом а да не говоримо о
количини снега у постглацијалном периоду, под којим би равни кровови
попустили.

Ваљда се из предрасуде сматра, да Лепенци не би ни умели боље него на
примитиван начин, што је један колега сасвим лепо прокоментарисао,
како не постоје примитивни људи већ само примитивна средства. Међутим,
најчешће се превиђају неки трагови, док су неки делови тих кућа
погрешно протумачени или није препозната њихова намена, јер, таквих кућа
нема нигде на свету. Срејовић се касније одрекао своје
„реконструкције“, што и није била његова идеја већ виђење једног
сарадника из Завода за заштиту споменика. Зато је за цртеж ове куће који
је објавио у својој књизи записао: Мора се међутим нагласити, да кровна конструкција изведена на овако примитиван начин не одговара основи која је темељно грађена, и до савршенства обликована.
Али то нико не чита, а  тај цртеж је  обишао читав свет, и то је још
увек парадигма Лепенског Вира која га практично обезвређује.
Пеђа Ристић је такође имао дилеме у детерминацији и намени неких
делова ентеријера. Веома сугестивно је приликом истраживања, још на
самом налазишту увео у реконструкцију и унео је
архитектонско-конструктивну тачку „Ц“, чија намена тада није у
потпуности схваћена, а у скорије време је користи и Завод за заштиту
споменика у својој реконструкцији. Да иронија буде већа, ова кључна
тачка иако археолошки недовољно потврђена, круцијални је архитектонски
елеменат на коме падају све досадашње реконструкције које од ње
завсе.  У пракси, на налазишту, та тачка једноставно није могла да се
користи. Ако се може применити став Миланковића, да научни проблем треба
сажети уколико је томогуће у само једну реченицу, онда архитектонска
тачка „Ц“ једноставно побија скоро све досадашње реконструкције:
конструктивна неопходност је супротстављена могућности примене.
Поменуо сам парадигму а она може бити веома штетна, јер се примитивна
дрвена колиба Лепенског Вира усталила у науци. Чак је и лош
закон безазлен у односу на погрешну парадигму јер се може променити, али
непроверена а важећа научна „истина“ тешко се мења. Једноставно,
истинитост парадигме просуђује и пресуђује време. Треба аргументовано
доказати, како је кућа Лепенског Вира била савршен енергетски
простор, који су Лепенци смислили пре 9000 година, а данас је још увек
применљив као перфектна еколошка кућа.
„Леп“ је природни материјал блатног малтера, којим у Подунављу и
данас ласте мажу своја гнезда а људи „вршкаре“ (пчелињаци од прућа),
док  су у неолитској Винчи нађене „гомиле имрегнираног лепа с јасним
отисцима прућа,

Ko i zbog čega želi da ugasi Večernje novosti

 „VEČERNjE novosti“ su na korak do zaustavljanja. Uprkos činjenici
da smo u samom vrhu po tiražu, prodaji, čitanosti, uticaju, postoji
realna mogućnost da „Novosti“ do kraja ove nedelje prestanu da izlaze.
Jedno s drugim ne ide, znamo i sami, nelogično je, ali nije nemoguće.
U ponedeljak, 17. marta, jutro nakon objavljivanja rezultata
parlamentarnih izbora u Srbiji, blokiran je račun Kompanije „Novosti“.
Blokadu je izvela „Štamparija Borba“, puštajući menicu na iznos od 187
miliona dinara. Kolegijum „Večernjih novosti“ nema iluziju da je
rukovodstvo „Štamparije Borba“ samo, bez konsultacija i zelenog svetla
nekog sa strane, donelo tako važnu odluku.
Da li na toj adresi stanuje ideja da se ugasi dnevni list koji je pre tri meseca
obeležio 60 godina postojanja? Zbog čega da stanu „Večernje novosti“? U
čijem bi to interesu bilo? „Večernje novosti“ svakog dana čita preko
pola miliona građana Srbije. Izgleda da nekome smetaju „Novosti“ ovakve
kakve su, uređivački i sadržajno. Ko je taj neko?
Da li je udar na „Večernje novosti“, samo 12 sati nakon objavljivanja
rezultata parlamentarnih izbora u Srbiji, neka vrsta ocene tog
rezultata? Ko je to uradio?
„Štamparija Borba“gotovo 90 odsto poslova obavlja štampajući izdanja Kompanije „Novosti“.
Bez „Novosti“ „Štamparija Borba“ ne bi mogla da živi ni 24 sata. To je
dugoročno, strateško opredeljenje koje se umesto u dobrobit za obe firme
pretvorilo u agoniju za „Novosti“ i krajnje relaksirajuću poziciju
„Štamparije“.
Kako je moguće da „Štamparija Borba“,koja živi isključivo od „Novosti“, redovno isplaćuje plate svojim
zaposlenima dok plate u Kompaniji „Novosti“ kasne dva meseca?
Kompanija „Novosti“ i „Štamparija Borba“ kupile su 2003. godine štamparsku mašinu
CBA, plaćenu, s montažom, više od osam miliona evra. Ulog je bio
pola-pola. Osnovano je i zajedničko preduzeće „Štamparija Novosti“ u
koje je uneta ta mašina, sa još jednom transportnom („Ferag“), takođe
zajednički kupljenom, potpisani su ugovori koji regulišu i zajednička
ulaganja i podelu ostvarene dobiti. Od tada je prošlo punih deset
godina, a Kompanija „Novosti“ od spomenutog ulaganja, zajedničkih
mašina, nije imala koristi ni jedan jedini dinar.
Do smene na čelu Kompanije „Novosti“ došlo je u maju 2013. godine. Novo
rukovodstvo dočekao je dug u visini, 11 miliona evra. U toj strukturi je
i dugovanje prema „Štampariji Borba“ od 6,5 miliona evra. Taj dug,
njegov kamatni deo, našao se na sudu, kroz tužbu „Štamparije“ i
protivtužbu „Novosti“ i proces je u toku.
Sva nastojanja novog menadžmenta „Novosti“ da utvrdi zašto je, kako i pod
kojim okolnostima nastao taj navodni dug, nisu dala nikakav rezultat.
Verujemo da će to utvrditi sud.
Isto tako, još nema odgovora iz „Štamparije Borba“ zbog čega sve ove godine „Novostima“ nije
umanjivana cena štampanja uprkos tome što se posao obavljao na mašinama
čiji su „Novosti“ vlasnici u procentu od 50 odsto.

Menadžment
„Novosti“ tražio je od menadžmenta „Štamparije Borba“ da, počev od 1.
januara 2014. godine, u skladu s postojećim ugovorima o zajedničkom
ulaganju i participativnim poslovima, konačno započne ispostavljanje
umanjenih računa za usluge štampanja na zajedničkoj mašini. „Štamparija
Borba“ tim povodom nije udostojila „Novosti“ čak ni odgovora, a kamoli
umanjenja cene.
Naravno, otvoreno je i pitanje šta je sa prihodima koje je „Štamparija Borba“ u spomenutih deset godina
ostvarivala na zajedničkoj mašini, štampajući drugim izdavačkim kućama
dnevne, nedeljne i periodične listove i publikacije.
Kolegijum „Večernjih novosti“ traži od Vlade Srbije, koja ima upravljačka prava i
u „Novostima“ i u „Štampariji Borba“, da hitno, bez odlaganja - jer će,
u protivnom, „Večernje novosti“ sigurno prestati da izlaze - reši ovaj
slučaj, odnosno, da ga postavi na nivo realne zaštite interesa jedne i
druge firme. Izostanak brzog i jasnog rešenja problema preti da ostavi
bez sredstava za život najmanje četiri hiljade ljudi, koliko je
egzistencijalno vezano za Kompaniju „Novosti“, „Štampariju Borba“ i
njihove spoljne saradnike.
Kolegijum „Večernjih novosti“ traži od Vlade da što pre okonča proces revizije privatizacije
„Novosti“, da se konačno utvrdi ko je u punom pravnom kapacitetu vlasnik
Kompanije „Novosti“.

Kolegijum “Večernjih novosti“

Ko i zbog čega želi da ugasi Večernje novosti | Društvo | Novosti.rs

"Лаки пингвини", "Боље икад него никад"... Коментари на чланак ТАДИЋ НАПУСТИО ДС

ТАДИЋ НАПУСТИО ДС

Laki pingvini | 30/01/2014 18:46

Ne razumem o kojoj je politici rec. Od 5. oktobra jedna te ista je politika na vlasti, bilo da je u kombinaciji sa LDP, DSS, SPS, SNS. Jedini je DSS odustao od otvorene antidrzavne politike, ali kasno. Idu izbori, i bira se izmedju istih. Sta i koga da birate. Tadic je izgleda jedini u Srbiji koji primecuje neku razliku izmedju LDP, SNS i svoje bivse DS. Ja nikakvu razliku ne vidim, osim u pojedinim jedinkama koje imaju manje ili vece poprsje. Ali, politika i propast ista vec 15 godina. Mozda su im kravate i blejzeri razliciti, ali svi su isti kao pingvini. Tako i deluju, nedoraslo, pingvinski.

Bolje ikad nego nikad | 30/01/2014 18:48

Krug dvojke i malo šire, koji je ilegalno zavladao celim DS-om, mu je okrenuo leđa, ali će Srbija da ga podrži. Pogrešio je što odmah nije formirao svoju partiju

Mihailo D. | 30/01/2014 19:07

Svega tu ima, predsedniče... Ima nas mnogo koji se sećamo i Pekića i Idola, i još koječega. Iako ste to mogli malko otmenije izvesti, umete vi to, možda je bolje ovako - za ove igre kakve se sada igraju, za ove pritiske podkojima je DS - ipak mislim da je Đilas bolji lider.
Srećno.
============================================================

Борис Тадић

БЕОГРАД – Бивши председник Србије и ДС Борис Тадић саопштио је да више није члан ДС и да је поднео оставку на место почасног председника те странке.
Тадић је на конференцији за новинаре рекао да је ту одлуку донео због разговора о сарадњи ДС и Нове странке Зорана Живковића.
„Данас сам одлучио да изађем из чланства у ДС и дао оставку на место почасног председника зато што се у политички блок око ДС враћају људи који су јој донели епитет аферашке и корупционашке странке “, рекао је Тадић.
Тадић је такође нагласио да је један од највећих проблема са којима се суочавао током осам година као председнк странке био терет афера и погрешних приватизација управо из времена Живковићеве владе и додао да је он носио то тешко бреме као и ДС.
Он је, међутим, нагласио да није постојао ниједан оправдан разлог за то, јер се лично, и у приватном животу и у политичком деловању, владао по стандардима пристојног понашања.
„Губили смо снагу за политички процес и поверење грађана управо због тих афера, а из тих година позната је синтагма о жутим лоповима и корупционашкој странци. нисам у томе имао удела, али сам плаћао личну и политичку цену”, нагласио је Тадић.
Он је поновио да данас ново руководство ДС жели у изборе управо са тим људима, са онима који су ДС водили ка изборном цензусу, што је спречено 2003. године.
Тадић је рекао да сада боље разуме председника демократа Драгана Ђиласа када је рекао да му његова подршка није потребна у овим предстојећим изборима.
Он је објаснио да је одбио чланство у изборном штабу странке јер не може да преузме одговорност за политику која се сада води, али да је понудио све своје услуге у предстојећој кампањи за изборе које руководство од пре само неколико недеља није било у стању да предвиди.
„Нема разлога да будем у било каквој политичкој институцији са онима који су нас, док смо водили борбу против организованог криминала, називали шефовима мафије, криминалцима и Ал Капонеом”, рекао је Тадић.
Он је више пута подвукао да одлука о напуштању странке није усмерена против чланова ДС, већ да је она управо због њих.
„Србији је потребна нова Демократска странка која ће преузети ризик за будуће време. Оповргавам све оне који су говорили да је мало урађено”, рекао је Тадић и нагласио да је Србија поред осталог, постала земља која је посвећена и решавању проблема у свету, посебно безбедносних.
Завршавајући обраћање новинарима, Тадић је рекао да ће одлуку о томе да ли ће изаћи на парламентарне изборе 16. марта донети брзо, и да му не замере што неће одговарати на питања, јер, како је рекао, нема ниједан други одговор.
„Довиђења, људи, видимо се у неком другом филму”, поновио је Тадић реченицу коју је изговорио у ноћи кад су саопштени прелиминарни резултати председничких избора 2012. године које је изгубио у трци са Томиславом Николићем.
Тадић: Наредних дана одлука да ли ћу наступити на изборима
Борис Тадић, који је данас саопштио да напушта Демократску странку, рекао је да ће наредних дана донети одлуку о томе да ли ће наступати на предстојећим парламентарним изборима.
Тадић је, такође, поново одбацио спекулације да је формирао демократски фронт.
„О томе шта ћу радити у будућности у Србији одлуку ћу донети наредних дана. Још одлуку о томе нисам донео, а да ли ћу наступати на овим изборима у било какавом политичком савезу, о томе ћу одлуку донети наредних дана”, рекао је Тадић на конференцији за новинаре.
Он је рекао да је неистина да је водио преговоре о формирању демократског фронта.
„Нисам формирао политичку институцију, демократски фронт, нити било какву институцију сличног револуционарног имена”, рекао је Тадић. Он је додао да се са многима од актера који су помињани као наводни партнери у демократском фронту није видео месецима, јер је, како је рекао, добрим делом изашао из дневне политике Србије након председничких и парлментарних избора 2012. године.
„И то је сва истина”, поручио је Тадић.
Три пута лидер ДС, два пута на челу Србије,остаје у политици?
Борис Тадић бивши председник Србије и први човек демократа до децембра 2012. године, постао члан Демократске странке када је она 1990. године обновљена.
Обављао је функције секретара Главног одбора и потпредседника Извршног одбора, а на Скупштини ДС, 27. фебруара 2000. године, изабран је за потпредседника Демократске странке.
Био је посланик Демократске странке у Скупштини Србије.
У ДС је руководио Центром за развој демократије и политичких вештина, а радио је и на успостављању регионалног система политичке едукације у Србији, Републици Српској, Македонији и Бугарској.
Након формирања прве владе тадашње СРЈ после петооктобарских промена 2000. Тадић је у њој био министар телекомуникација.
У то време он је и посланик у Скупштини СРЈ, у Већу грађана, потпредседник Скупштине СРЈ, руководи Одбором за контролу служби безбедности.
У првом сазиву Скупштине државне заједнице СЦГ обављао је функцију шефа Посланичког клуба ДОС-а.
На дужности министра одбране тадашње Државне заједнице СЦГ је од 17. марта 2003. до априла 2004.
За потпредседника Демократске странке поново је изабран на Десетој скупштини странке, 5. октобра 2001, а председник странке постаје на XИ Скупштини ДС, 22. фебруара 2004.
Након тога још два пута је биран за председника странке - на XИИ Скупштини, 18. фебруара 2006, а затим и на XИВ Скупштини, 18. децембра 2010. године.
За председника Републике Србије први пт је изабран јуна 2004. године, а поново је на ту функцију изабран 3. фебруара 2008.
Петогодишњи председнички мандат требало је да траје до фебруара 2013. али је он, у склопу изборног процеса, априла 2012. поднео оставку на место председника државе и расписао уз парламентарне и председничке изборе.
Након што је на мајским изборима 2012. изгубио у другом кругу освојивши 1.481.952 гласа, односно 47,31 одсто, док је победник Томислав Николић добио 1.552.063 гласа, односно 49,54 одсто гласова бирача, нови председник Србије постао је Николић.
После седнице Главног одбора странке 4. новембра 2012. Тадић је објавио и званично да је одлучио да се не кандидује поново на функицију лидера ДС.
На ванредној изборној скупштини странке 25. новембра 2012. за новог председника изабран је Драган Ђилас, до тада заменик председника странке и први човек Београда.
У ДС је тада уведена функција почасног председника странке и акаламацијом је на то место именован Борис Тадић.
Крајем претходне године било је већ сасвим јасно да је подела у ДС неминовна, да се део чланства окренуо против Ђиласа, те да су поједини одбори почели да отказују поверење актуелном лидеру.
Део незадовољних чланова почео је консултације с Тадићем и у медијима се спекулисало о могућем цепању ДС.
Прилика за проверу расположења демократа била је седница Главног одбора ДС у Новом Саду 18. јануара 2014. где су извештај Драгана Ђиласа подржала 274 члана Главног одбора, против је било 127, 10 уздржаних и 15 неважећих листића.
Након таквог исхода гласања извесно је било да иницијатива за изгласавање неповерења Ђиласа није прошла, а Тадић се нашао у мањини, најавивши да ће наставити борбу за другачију ДС те да ће заштити људе који су приликом гласања били уз њега.
Претходно је недвосмислено поручио да ''Ђилас нема капацитет да води странку'', а након те седнице у медијима се спекулисало да са својим истомишљеницима из странке припрема нови фронт, нешто попут новог ДОС-а.
Данас је иступањем из Демократске странке најавио свој нови политицки ангажман.

Танјуг

објављено: 30.01.2014. 

     Извор: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-napustio-DS.sr.html

Bez dobrih dela nećemo stići daleko. ŠTA suštinski znači biti verujući čovek

ŠTA suštinski znači biti verujući čovek, koliko nam je savremeno doba sa svojim shvatanjima ljudske egzistencije, uspeha, borbe za preživljavanjem, moći i svakodnevnim utakmicama promenilo shvatanja vere?
Čemu nas danas, u ovo surovo vreme, vera uči, da li činjenica da sve više ljudi obeležava verske praznike apsolutno znači i da sve više živimo u veri? Ovo su samo neka od pitanja na koja su svaka civilizacija i svako doba već dali odgovore, ali nam svakodnevica uvek iznova pokazuje da se ipak često zaboravlja šta je suština vere.
- Sve što sam stariji, vera je za mene sve jednostavnija i zove se dobro; činiti dobro - kaže dramski pisac Dušan Kovačević. - Neko je u prilici i mogućnosti da učini velika dela, a neko da pomogne koliko može. Između Boga i dobra je znak jednakosti - činiti dobro, pomoći slabima, nemoćnima, bespomoćnima je suština vere i najplemenitiji smisao postojanja na ovom svetu.

SUŠTINA POSTOJANJA PO rečima Dušana Kovačevića, jednostavna je i suština života, i čovek kao biće: - Sve teorije, i sve priče i knjige nešto su što čoveka često može da zbuni, i da pomisli kako su neke zapovesti već prestarele, i kako je ovo neko novo doba, i kako čovek u novom vremenu razmišlja i ponaša se na neki nov način. A kad se sve to zaboravi u trenucima sopstvenog bola ili bola bližnjih, onda se shvati da je čovek jednostavno biće, i da je to činjenje dobra suština njegovog postojanja. U tom činu se ne delimo ni po narodima i nacijama, ni po veri, ni po političkim ubeđenjima. Bitno je samo da li je neko čovek ili ne.

To što se sve više okrećemo veri, Kovačević objašnjava egzistencijalnom i društvenom situacijom:
- Očigledno je da su ljudi, u nedostatku poverenja u ono što se zove sigurnost jedne zemlje, sve više okrenuti nadi da je dobro u duhovnosti, a ne u očekivanju večitih obećanja da će život učiniti lepšim ako se nešto konkretno, materijalno ima. Duhovnost je ranije bila ili zamena realnosti, ili često i potcenjena, i treba je učiniti sve bitnijom za ljudsku egzistenciju. Jer ubeđen sam da sve više ljudi veruje u onu suštinu ispisanu u Bibliji - da ono što seješ, to i žanješ. Vera nas je kroz istoriju spasla da ne nestanemo i da danas postojimo u ovoj zemlji koja je mogla biti i bolja i srećnija, da je bilo više pameti i poštovanja mudrosti koja je davno zapisana. Nevera je učinila mnoga zla, a na nama je da se kroz verovanje, a to konkretno znači činiti dobro, ponovo prizovemo moralnom i čestitom životu. Nema nam, siguran sam, pomoći ako ne budemo shvatili da bez međusobnog deljenja onoga što imamo i svakodnevnih činjenja malih, dobrih dela, nećemo uspeti daleko da stignemo - smatra Dušan Kovačević.
Po rečima akademika Matije Bećkovića, biti u veri znači biti čovek, pošto se to pitanje kod insekata ne postavlja:
- Konačno je pitanje da li verujemo ili ne verujemo postalo naša lična, privatna stvar, i ta javna galama da li veruješ ili ne veruješ završila je svoju karijeru. Nisam siguran da li su više verovali oni koji su tada tvrdili da ne veruju, ili oni koji su govorili da veruju. Ali sve je više onih koji se kunu u nešto u šta ne veruju, a i ta ideja da Bog zavisi od toga da li mi verujemo ili ne davno je odbačena. Da je Bog na nas spao, ne bi ni postojao. A opet, blisko mi je ono što je rekao Bodler: „Bog je jedini toliko veliki da može sebi da dozvoli i da ne postoji“ - kaže Matija Bećković.
 
Bez dobrih dela nećemo stići daleko | Kultura | Novosti.rs

„ПОВРАТАК У ПИСАНУ ЈЕЛУ“ / Драгомир БРАЈКОВИЋ

књижевно вече

(Избор и предговор: Слободан Ракитић)
Учествују: Радомир Андрић, Срба Игњатовић, Селимир Радуловић, Витомир Теофиловић.
Стихове казује: Гојко Шантић, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.

УТОРАК, 27. НОВЕМАР 2012
УКС
19.00 ч.
 (извор УКС)

Slucaj dodela nacionalnih penzija, je fantasticna prilika da se definitivno dokaže da je Srbija kao "država", Alajbegova slama!

Белилски пут (Звижд)

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Milena Pešić | 10/01/2012 11:15

Većina novina je objavila imena dobitnika nacionalnih penzija, bez ikakvog komentara, osim vas, koji ste se ipak, doduše stidljivo, malo osvrnuli na ovu "materiju". Šta reći, posle svih komentara čitalaca, koji su zapanjeni (takvih je 90 %), sem da je ovo ipak najveći skandal ove vlasti, verovatno nigde zabeležen.u svetu. Pa ovo ispada kao da neko iz državne vlasti (a delegirao je komisiji) deli poklone i vadi iz kese mukotrpno stečeni državni novac, koji je, gle čuda, ipak podosta ograničen, ali samo za neke. Nema potrebe za daljom pričom, već treba da se oglasi kompetentna javnost, pravni stručnjaci, Skupština, opozicija, da kažu narodu da li se slažu sa ovim, da bismo znali za koga da glasamo. Ovolika neodgovornost vlasti sigurno im nije preporuka. Ustvari, ovo nije neodgovornost, ovo je nenormalnopst, čak i da živimo u bogatom društvu. Rokfeler ne bi bio to što jeste da je delio šakom i kapom. Bio bi puki siromah.

Stevo Stevic | 10/01/2012 16:09

Slucaj dodela nacionalnih penzija, je fantasticna prilika da se definitivno dokaze da je Srbija kao "drzava", Alajbegova slama! Ocigledno, da je sve skupa, od ideje do dodele, predstava sa retardiranim osobama (ne mislim na one koji su je dobili), ali se nista ne moze promeniti, jer retardiranost je esencija. Zaprepascuje cinjenica da se ni dobitnici ne stide mnogo i ne distanciraju od besmislenog postupka!

Toplica Paunovic | 10/01/2012 21:45

Не подржавам укидање националних пензија. То је права ствар и прави начин да се покаже поштовање државе према заслужним појединцима. Мој глас да националне пензије постоје и даље.

видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Ove-godine-bez-nacionalnih-penzija.sr.html#last_comments

Антологијa поезије српског романтизма / С. Ракитић (27.9.11. 10.03)

Знак препознавања

Српска књижевна задруга управо је објавила Антологију поезије српског романтизма, коју је сачинио песник Слободан Ракитић.

На 620 страна - са предговором, биографијама, библиографијама, речником, Ракитић је свестрано представио српску поезију 19. века.

Антологија се састоји из три дела: ПРЕДРОМАНТИЗАМ:Доситеј, Пачић, Соларић, Видаковић, Дошеновић Мркаљ, Милованов, Боројевић, Хаџић, Стерија, В. Суботић, Грујић; РОМАНТИЗАМ: Сарајлија, Јовић, Кодер, Његош, Ј. Суботић, Прерадовић, Живковић, Пуцић, Ј. Илић, Радичевић, Ј. Сундечић, Ненадовић, Српкиња, Каћански, Николић, Ђ. Јакшић, Змај, Драгашевић, Павловић, Димитријевић-Дејановић, Костић, Никола I, Поповић, Абердар, Шапчанин, Васић, Грчић Миленко, П. Сундечић; ПОСТРОМАНТИЗАМ: В. Илић, Митровић, Шантић, М. Јакшић.

Књига има књижевно-историјску и књижевно-естетску димензију.

Дух 19. столећа прате високи песнички домети и узлети великих песника и стихова.

Портрете 44 песника нацртао je Предраг Драговић.

Књигу ће новинарима, у четвртак, 29. септембра, представити проф. др Мило Ломпар. Одабране песме чита Срба Милин.

Извор: Секретерријат УКС

Фуснота о побуни и отпору / Б. Тукадруз

Амблем ЗАВЕТИНА

.............Марко Краљевић у лику и подобију Амона, појавио се међу Србима, по трећи пут. Правог отпора и бунта нема довољно, више је то псеудо бунт и отпор, који не баца дуге погледе уназад и унапред. Пожелим да поново објавим роман «Доктор смрт», који сам у своје време (2003) морао да објавим под псеудонимом, због многих ироничних и погођених места, попут ових реченица: «А ти би, после свега, могао да се оканиш обзирности. Зашто би тетошио Абрамовића, или Јексераше и Парајексераше и сву ту тзв. српску књижевну боранију, од оних ушанчених на београдским брдима, до књижевних лутака у самом центру. О, да може да устане из гроба на пар дана Домановић, како би ишамарао све те фушере, све те покондирене тикве од-до!Евентуални рецензент, данашњи, морао би добро да утуви наук прошлости: зло се шиба једноструком а добро троструком камџијом. А најбоља је домановићевска камџија немилосрддног хумора..... Сети се Геце кона и Ђоке Ђокића. Његову воденицу су уставили најгори, по налогу најгорих. Префарбали су је дречавом црвеном фарбом, дали јој ново име Црвена воденица. И она је млела брашно за апетит оних који ће убити апетит, а ако се неко од тих црвених воденичара поново роди, родиће се као пас. ...» (итд. видети више, Белатукадруз, доктор смрт, Едиција Браничево, 2003, стр. 20-21, и даље!)

Ви који мислите да ширите побуну и отпор у српској бирократској књижевности, оканите се тзв.  погледа «Друге Србије»  и позивања на Р. Константиновића и комп. Мољковићева Библиотека  «Стварност књижевности», а посебно његова Аутобиографија околиша, тј. књижевно-политичка огледања, били су давно-давно овде пример оног једино могућег отпора... Па, потражите забрањене и незабрањене књиге покојног Илије Мољковића, и прочитајте пажљиво. Никад није касно......... 

Видети више : http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/10/%D1%84%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83/

Ko drugome jamu kopa / Đorđe Koniković

Znali smo da nas prati, da nas snima, da cita nasu postu, nase mailove . . .

Uz obrazlozenje da nas stiti od terorizma

A evo, doslo je vreme da i mi saznamo razne stvari o njoj - jedinoj drzavi
na svetu koja danas vodi osvajacke ratove u cetiri nezavisne zemlje :
stotine hiljada poverljivih telegrama poslatih iz njenih ambasada koji
govore kako ona vidi svet.

Saznajemo more stvari : Evo samo nekoliko primera :

- da je CIA trazila da se medijski iskoristi zlostavljanje zena, jer to moze
biti idealno opravdanje za okupaciju Afganistana
- da su americki vojnici u Iraku iz helikoptera gadjali, kao zeceve, neduzne
civile
- da su neki francuski politicari, napr. N. Sarkozy i M. Rocard isli u
americku ambasadu 2005 god, de se zale sto je F. bila protiv rata u Iraku i
da kritikuju stav tadasnjeg predsednika J. Chiraca i cuveni govor D.
Villepina u ONU. Da je 2006 god N. Sarkozy rekao A. Gonzalesu - americkom
ministru pravde - da bi, ako bude izabran, mogao poslati francuske trupe u
Irak . . .

U panici, Big Brother trazi osvetu, hapsenje, sudjenje, smrtnu kaznu . . .
Ali, ne porice.
Sve stoji, zapisano, istinito, crno na belo.

Đorđe Koniković

ТИТОНИК (Опет то исто -мало друкчије)

Детаљ са гробља у М. Снимак И.Ш. Мај 2010.

Титова омладина обележила Дан младости

Носталгични посетиоци из свих крајева бивше СФРЈ посетили јуче Кућу цвећа и донели традиционалне штафете

У организацији странке Комунисти Србије и друштвене организације Центар „Тито”, јуче у подне су на платоу испред Музеја 25. мај Титовом унуку, Јосипу Јошки Брозу, уручене „штафете младости” из градова некадашњих југословенских република: Умага, Ријеке, Бачког Градишта, Подгорице, Скопља... Фото Д. Јевремовић

Више од хиљаду присталица Јосипа Броза Тита, у својеврсном ходочашћу обишли су јуче у Београду његов гроб и Музеј „25. мај”, обележавајући тако 118. рођендан јединог председника друге Југославије. Углавном времешнији посетиоци из свих крајева бивше домовине, у колонама су ћутке одавали пошту маршалу, носећи штафете, венце, цвеће, заставе и његове портрете. И на штакама, и са штаповима у рукама, некадашњи омладинци доказивали су да и даље одолевају времену и да у њима још тиња револуционарни жар.
Светозар Маркановић (80), доскорашњи је председник Комуниста Србије, а сада Удружења комуниста Републике Србије, пошто је његова партија престала да постоји ступањем на снагу новог закона. У организацији Комуниста Србије уприличено је ове године ношење штафете младости.
– Сада су нам потребни млађи људи. И прави комунисти. Да ми њима предамо штафету како ваља. Нажалост, ниједна комунистичка партија у Србији, а било нас је осам, није успела да се пререгиструје. Ми не дижемо бели барјак, ускоро ћемо поново бити партија. Права комунистичка, на марксистичко-лењинистичким позицијама, чврсте југословенске оријентације. Искрено говорећи, на нашем списку има само две и по хиљаде чланова. То је јако мало. Сигуран сам, међутим, да имамо сто пута више присталица. Ми смо у медијској блокади, нас сатанизују као комунисте. На делу је снажна антикомунистичка пропаганда. И да вам кажем: ми немамо ни средстава за наш рад. Финансирамо се од јадне и бедне чланарине. То је један одсто од примања, од пензије или плате. Једва имамо за комуналије – огорчен је друг Маркановић.

Видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Titovi-omladinci-obelezili-Dan-mladosti.lt.html....

Како бити срећан кад је Тито умро

Током седам дана жалости, поводом Брозове смрти, нико се није насмејао или повисио глас. Шапутало се, каже редитељ Јанко Баљак, редитељ играног филма „Плави воз”

Специјална пројекција новог домаћег филма „Плави воз” Јанка Баљка одржана је синоћ у Музеју историје Југославије (Музеј 25. мај), у оквиру мултимедијалне манифестације „ОРА 2010”. Српска премијера филма биће одржана 6. јуна у програму „Национална класа” Синема сити фестивала у Новом Саду, а београдска 22. септембра. „Плави воз” је трагикомична прича о матурантима у време Титове смрти и националне жалости, о времену када је било срамота радовати се јер је СФРЈ изгубила идејног творца.
– Када су објавили да је Тито умро, сећам се да сам се са родитељима враћао из викендице и слушали смо радијски пренос утакмице Црвена звезда – Хајдук која је била прекинута. Мој отац је био уредник на Радио Београду и имао је брифинге око извештавања о смрти Тита, па сам знао да се то очекује. Све је било шизофрено, а доминирало је неприхватање његове смрти. Тито је био хедониста, није спомињао реч смрт, већ је користио еуфемизме. Било је пуно искрене жалости која је била помешана са неизвесношћу, јер су сви бринули шта ће бити са СФРЈ – каже редитељ који почетак маја 1980. памти по тишини и по томе што је, како каже, тих дана живот у Београду стао.
Баљак, који је у време Титове смрти завршавао осми разред, сценарио за „Плави воз” написао је почетком деведесетих, делимично као аутобиографску причу, са намером да то буде његов дипломски филм о матурантима који нису могли да буду срећни због колективне жалости.
– Током седам дана жалости поводом Брозове смрти, нико се није насмејао или повисио глас. Шапутало се – сећа се редитељ и додаје да је полазиште његовог филма било згодно за комедију јер је реч о нескладу између нечега што је прописано и онога што јунаци осећају.

*

Видети још: http://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/assignments/homeworkforweekofoctober18th

Вампир чека да постане бренд, Или је већ постао? Сава Савановић је жив

У Зарожју, крај Бајине Баште, опстаје оронула воденица у којој је према легенди обитавао најпознатији српски вампир, коме је и Милован Глишић посветио приповетку по којој је снимљен и култни хорор филм „Лептирица”.

Зарожје код Бајине Баште – Тесна и мрачна гудура под извором речице Рогачице, обрасла високим буквама, сва је необична и тајанствена. Уска стаза до ње спушта се из Зарожја, право са сеоског пута. Ту речна вода шуми камење прескачући, али некакав чудан мир влада у овој дубодолини. Совин хук, срећом, не се чује, па барем језа намерника не подилази. Ипак, чињеница да је баш ту, у прастарој дрвеној воденици на Рогачици, према предању, некад боравио најпознатији српски вампир Сава Савановић, мало кога оставља равнодушним. Својевремено је приповедач Милован Глишић (1847–1908) у причи „После деведесет година” описао Зарожје и догодовштине тамошњег вампира Саве Савановића. По мотивима приповетке настао је и први српски хорор филм „Лептирица”. Село се по том необичном јунаку из народних веровања прочуло, па гудура у којој је воденица и сада мами посетиоце. Зарожани се, ипак, још нису сетили да од „вампировог млина” направе свој туристички бренд.
– Ма не бојте се, какав Сава Савановић, нема овде вампира – каже нам Радослав Јагодић, један од наследника власника ове воденице, који однекуд изби из шуме.
„Лакну” нам, јер смо се у ову авантуру упутили без глоговог коца и белог лука, а зна се да је то двоје једино ефикасно против вампира.
– Ово је та чувена Јагодића воденица. На њу се односе приче о појављивању Саве Савановића. Радила је до краја педесетих година прошлог века, њоме су газдовали мој деда Симеун и Милош Јагодић. Сад је дотрајала, без воденичког камена и јаза, на сувом, речна вода је заобилази – објашњава нам шездесетосмогодишњи Радослав.
Заиста, кров старе воденице се проломио, даске иструлеле. Као каква дрвена утвара, стоји над речицом. Кад би вампир сада у њу ушао и он би се уплашио.
– Легенда о Сави Савановићу одавно постоји у нашем крају. Временом, понеко би причи нешто додао, поготово у она давна времена, када се у вампире још и веровало. Ја се никад нисам плашио. Ноћио сам у овој воденици бар 50 пута, потпуно сам, и, ево, није ми ништа – вели уз осмех Радослав дајући нам своје објашњење како се прича о вампиру зачела:
– Било је у овом крају оних који су се бавили ситним и нешто крупнијим крађама, сећам се, у то време сам био дечак, не прође ни две-три недеље а да се не деси да је некоме обијен вајат, однета сланина и бели мрс. Ови што су роварили по туђем, ширили су приче о вампиру који бане у село и однесе ово или оно, и тако су себе штитили, јер потраге за лоповима после тога није ни било – сећа се наш саговорник.
Зарожје је у време Милована Глишића и легендарног Саве Савановића било невелико село, а данас је то мало насеље крај пута од Бајине Баште ка Ваљеву преко Дебелог брда, кад се код Гњиле Присеке пође макадамским путем ка Варди и Косјерићу. Мештани гаје малине, секу шуму, обрађују дрво, боре се да опстану у овом забаченом крају. Неретко, одлазе и у свет. Кажу да село има 300 гастарбајтера и да су сви на раду у Швајцарској....

Видети више: Бранко Пејовић [објављено:у Политици, 30/10/2008] http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Sava-Savanovic-josh-cheka-da-postane-brend.sr.html

Bal ...(5.5.10. 10.22)

Titoisti iz celog sveta pevali „Hej, Sloveni“ u Beogradu

Ove godine su bili prisutni i tinejdžeri koji nisu bili ni rođeni dok je maršal hodao Zemljom...
Nekoliko hiljada ljudi sa raznih krajeva sveta, ponajviše iz zemalja bivše Jugoslavije, okupilo se juče ispred Kuće cveća kako bi odali poštu Josipu Broz Titu i obeležili tri decenije od njegove smrti. Čekajući strpljivo u redu da bi se poklonili pred maršalovim grobom, oni su u jednom trenutku zapevali i bivšu nam himnu „Hej, Sloveni“.
ATRAKCIJA - Ono što se nametalo kao novo, u odnosu na prethodna okupljanja kod Titovog groba na godišnjicu njegove smrti, jeste da ovog puta nisu došli samo oni koji pamte Titovo vreme. Naime, ove godine su bili prisutni i tinejdžeri koji nisu bili ni rođeni dok je maršal hodao Zemljom. - Mi smo članovi društva „Josip Broz Tito” i omladine SDP-a u Hrvatskoj. O Titu mislimo sve najbolje, on je jedini koji je uspeo da poveže sve narode - predstavlja članove svog udruženja Luka Zrinski iz Varaždina, koji čeka u redu pored društva iz Rijeke, koji kažu da dolaze već petu godinu zaredom. Većina njih nosi obeležja stare Jugoslavije, zastave sa petokrakom, bedževe, kape „titovke”, pionirske marame, slike Broza, a tu su i stari prekaljeni borci okićeni činovima i odlikovanjima. Poveća grupa od 40 studenata, koji su u Beograd došli iz Španije, Hrvatske i Poljske, u dobrom raspoloženju gleda šta se oko njih dešava. - Na Titov grob došli smo više turistički, da saznamo više o njemu. Sviđa nam se kako je ovo uređeno - kaže mladi Španac iz te grupe. Na prilazu, izvan reda koji čeka da uđe u Kuću cveća, stoji Miodrag Milošević (57) iz Makedonije koji je, kako sam kaže, redovni posetilac Titovog groba. - Stigao sam sinoć iz Makedonije, a unutra ću ući tek u 15.05, tačno u minut kada je drug Tito umro. Ja sam čist titoista, dolazim svake godine, Tito mi je stalno u srcu i došao sam da mu se poklonim - kaže Milošević. I jedan novinar iz Poljske bio je iznenađen velikim brojem mladih koji su došli da odaju počast Titu. - Bio sam i na demonstracijama u Moskvi, ali ovo vidim prvi put. Zastave, uniforme i mladi iz cele Jugoslavije. O Titu znam dosta i lepo je što ga se ljudi sećaju, zaista volim što sam ovde - rekao nam je kolega Marcin Zica (31) iz Poljske.
Dule Savić: Smejao sam se kad je umro Dule Savić, bivši fudbaler Crvene zvezde, bio je akter meča u Splitu koji je prekinut zbog vesti da je umro Josip Broz. Savić, koji je tu utakmicu posmatrao sa klupe za rezervne igrače, kaže da se nasmejao kada je čuo vest, a da je tadašnji trener Zvezde bio ljut jer je prekinuta utakmica u kojoj su „imali Hajduk“. ....

Videti više u : http://www.24sata.rs/vesti.php?id=71955

****

Uskoro i Bal Save Savanovića!

Novi predsednik Srbije - predlog

Kad su Ameri mogli da izaberu crnog predsednika, i Srbi bi mogli . . .

BARAK OBAMA

E moj kume

e moj brate

Ciganima

vlast da date

Za Srbiju

sad je bitno

Da se nadje

mora hitno

Jedan covek

ko Obama

Birajte ga

medju nama

U Skupstini

stalno svadje

Nacin mora

da se nadje

Da prestane

ova drama

Za Srbe je

Rom Obama

Da se divi

pola sveta

Srbija će

da procveta

Bice hleba

za sve ljude

Kad predsednik

Ciga bude

Puna para

malo rada

Kad ciganska

dodje vlada

Da nam svima

bolje ide

Srbiji ce

da zavide

Sve komsije

sram ih bilo

Nece da im

bude milo

Kajace se

natenane

Sto ne vole

nas Cigane

Kajace se -

ali dzabe

Mi necemo

sa barabe

Uz Srbe smo

uvek bili

Mnoge bitke

izgubili

Al zivimo

kao braca

Manje-vise

svi bez gaca

Bolji dan ce

tek da svane

Za sve

Srbe i Cigane

Ko u raju

bice nama

Kada dodje

nas Obama

Autor : Ljubisa Simic
Послао, приметио, препоручио, Ђорђе Кониковић

Реш треш у тзв. "Културном додатку" (18.2.10. 09.27)

ОКРУГЛИ СТО
Шта чита Србија (3)
Завршни део разговора „Популарна књижевност, између елитног и тривијалног“, одржаног у нашој редакцији у тзв. "Културном додатку"

Коментари корисника, публиковани на интернет издању л. Политика поводом тзв. разговора о томе шта чита Србија, чак и кад су записани невешто, директније и занимљивије говоре о тзв. теми и учесницима разговора у њој. Према Давиду Албахарију, тј. према сведочењу једног од његових јунака у једном од његових осредњих романа, постмодернизам је "патентиран" у окриљима тзв тајне службе некадашње СФРЈ. А шта сада Басара тврди? Јесте ли приметили?
" Росић: Да ли то значи да писци, ипак, подлежу захтеву времена?
Басара: Превише сам матор, чак и да хоћу. Тридесет година сам унутар једне поетике. Ево, Тања, ти пратиш моје књиге од самог почетка. Прво је то био неки лични свет, па како сам постајао старији више су ме занимали феномени 20. века, фашизам, милитаризми. Бјелица: Избегаваш конкретан одговор. Политика: Неки критичари су написали, а неки причали по чаршији: Басара се понавља, стално пише исту књигу. Басара: То није далеко од истине. Росић: Не мора да значи да је то лоше. Басара: Пишем о стварима које ме интересују, које познајем. Рецимо, не иде да пишем роман о рату без непосредног ратног искуства. Имао сам проблем због „Фаме”. Критика ми је стално пребацивала, кад ћеш поново написати „Фаму”? А ја сам настојао да се удаљим од „Фаме”. Покушао сам да се огледам и у другим темама. Ту је „Краткодневица”, па „политички” романи. Дошло се до границе... Политика: Засићења? Басара: Моја генерација се суочила са тим проблемом. Кад смо почели да пишемо још су били живи и Андрић и Црњански и Меша Селимовић и Пекић и Киш. Они су већ усисали огроман број тема. Тако је настао наш тзв. постмодернизам. Настао је тако што је Саша Јерков отишао у Америку и чуо за постмодернизам, вратио се и прогласио већ афирмисане писце, са по пет, шест књига, за постмодернисте. И није нам то сметало. ". Па ви видите коме ћете веровати...
Тешко српским историчарима! Док се не отворе одређене архиве!

А што се тиче Госн Паковића треш стручњака за треш књижевност, још ћемо ми за њега чути! Не, не, Чотрићу, грешите! Није овај треш критичар некакав атентатор, он више личи на књижевног диверзанта, као уосталом и добар део осталих...

Видети више:

http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/podvuceno/restres

Гугл” најавио развој ултра брзе веб мреже (11.2.10. 14.25)

Знак препознавања Сазвежђа Заветине


ЛОС АНЂЕЛЕС – Амерички веб претраживач „Гугл” најавио је да ће ускоро тестирати сопствену Интернет мрежу од једног гигабита у секунди, која ће бити 100 пута бржа од постојеће.
Након што је формирала филијалу за електричну енергију „Гугл енерџи” и поднела захтев америчким властима за трговину струјом, компанија планира продор и на то ново тржиште тако што ће постати пружалац услуга Интернета ултра велике брзине.
Мрежа, која ће омогућити 100 пута бржи приступ Интернету од садашњег, треба да буде тестирана на одређеном узорку америчких грађана.
Циљ „Гугловог” потеза је да подстакне развој апликација новог типа у којима ће бити искоришћена снага нове мреже.

Kome smeta?

DOBRO se osećam, ali moram da ležim. Ovim rečima lider Nove Srbije Velimir Ilić započinje razgovor za ”Novosti” posle napada koji je preživeo u petak u centru Beograda kada ga je nekoliko puta pesnicom u lice udario Dejan Stojadinović:- Dobio sam udarac u isto mesto gde mi je prošle godine urađen rez prilikom operacije, pa su se lekari plašili da ne dođe do krvarenja, koje bi bilo kobno. Srećom, svi rezultati su dobri, ali mi je savetovano da ostanem u Beogradu da bih bio blizu, u slučaju iznenadnih komplikacija.

* Jeste li, u međuvremenu, sakupili više informacija o tome šta je bio motiv napada?

- Još ne mogu da razumem zašto bi me napao neko koga nikada u životu nisam video. Neverovatno je da je na metar od napadača stajala policija i da nije reagovala kada je on počeo da viče. Policajci su se tek pokazali kada je trebalo da brane napadača.

* Imate li uveravanja da će policija istražiti incident do kraja?

- Dao sam izjavu i očekujem njihovu brzu reakciju. Želim da znam ko stoji iza ovog čoveka i kako je moguće da usred Beograda mogu da napadnu
narodnog poslanika? Pogotovo želim da se jednom zasvagda raščisti i napad kada su me prošle godine udarili štanglom, zbog čega sam i operisan. Hoću da znam jesu li ova dva napada povezana?

* Ostajete li pri stavu da je napad politički motivisan?

- Očigledno je da država nema mehanizme da kontroliše organizovani kriminal. U poslednje vreme sam otvorio nekoliko afera poput one o Zagrebačkoj banci gde je Srbija izgubila 3,2 milijarde evra vlasničkog kapitala. Očigledno sam nekom smetao.
Видети више: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=170347&title_add=Nekome%20smetam&kword_add=velimir%20ilic%2C%20odbor%20za%20bezbednost%20%20

Шта, наводно, чита Србија?

ОКРУГЛИ СТО - први део / Тзв. Политикин «Културни додатак»

На разговору „Популарна књижевност, између тривијалног и елитног“, 23. јануара у редакцији "Политике", учествовали су писци и критичари Исидора Бјелица, Светислав Басара, Марко Видојковић, књижевна теоретичарка Татјана Росић, Златко Паковић, наша уредница Весна Рогановић и новинар Станко Стаменковић. Најзанимљивије делове расправе преносимо у три наставка

Политика: Разговарамо о популарној књижевности која је рекордним тиражима пореметила ранији баланс између тривијалне, забавне књижевности и озбиљне, уметничке. На бестселер листи најчитанијих књига 2009, Књижаре-инфо, тик иза најпродаванијег писца, Халеда Хосеинија, следи прошлогодишњи „Нинов” победник Владимир Пиштало, нешто ниже Марко Видојковић, a...


.........Бјелица: Јесте, то је бункерисана књига... Проблематично је што нисмо извршили ревизију онога што се десило, нисмо открили ко су били лажно конструисани а ко бункерисани аутори. Једино Србија, за разлику од Црне Горе, није отворила своје досијее уметника који су били сарадници тајних полиција. Значи, имамо потпуно лажну историју књижевности............

цео текст
Видети кратки коментар http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/podvuceno

Напори министарства културе - превођење српских писаца

(Илустрација Ивана Раденковић)
Министарство културе већ четврту годину отвара конкурс за стране издаваче заинтересоване за превођење српске литературе
Следеће године на Сајму књига у Лајпцигу Србији ће бити посвећена посебна пажња, као земљи почасном госту, па ће стога тежиште ове године бити на превођењу дела на немачки језик и на посвећености немачким, аустријским и швајцарским издавачима, каже за „Политику” Зоран Хамовић, специјални саветник министра културе Републикe Србије.
Ово је четврта година заредом у којој Министарство културе Републике Србије отвара конкурс за заинтересоване иностране издаваче, за пројекат превођења и објављивања књига, нарочито савремене српске књижевности. При Министарству културе постоји фонд за суфинансирање превођења српске литературе на стране језике и плаћање ауторских права, док заинтересовани страни издавачи сносе остале трошкове штампања књига, каже Хамовић.
Министарство културе Републике Србије омогућава страним издавачима да се јаве на конкурс, бирају књиге и добијају одређену финансијску подршку, а према Хамовићевим речима најважније је створити континуирано поверење и сарадњу са већим бројем страних издавача. У протекле три године, у оквиру Међународног београдског сајма књига, додела награде „Доситеј Обрадовић” страним издавачима који објављују нашу књижевност створила је међу њима посебан углед.
Потребна је спремност наше стране да ове године подржи пре свега оно што издавачи са немачког говорног подручја траже. Добар избор и предлог страним издавачима могу да направе и наши преводиоци који живе у иностранству и који имају контакте са страним издавачима. Од ове године почећемо и са годишњом листом остварења српске књижевности. Оно што је нашим читаоцима интересантно, не мора да буде занимљиво на исти начин и странцима. Издавачи нерадо ризикују и тешко се одлучују за објављивање непознатих писаца, са мање присутних језика, објашњава Хамовић, додајући да постоје ексклузивни издавачи који воле да експериментишу и дају шансу доброј литератури која не долази као производ комерцијалне инерције, али наравно они то раде само до одређене границе и на своју штету.
– Министарство културе Републике Србије подржаваће ове и наредне године гостовања наших писаца у иностранству, у знатно већем обиму него до сада. Страни издавачи радије ће објавити српске савремене писце, пре свега због тога што они могу да буду гости књижевних вечери и да на најбољи начин говоре читаоцима. Будући да немамо српске културне центре у Европи, осим онога у Паризу, за гостовања писаца користићемо и наше амбасаде, попут оне у Копенхагену, где већ имамо промотивни простор – објашњава Зоран Хамовић.
Иначе, ова година у Србији биће проглашена годином књиге и језика, од 23. априла 2010. до 23. априла 2011. године, са два јубилеја посвећена Меши Селимовићу и Иви Андрићу.

Као уникатан пример професионалног односа према представљању наше књижевности у свету, књижевни критичар Владислава Гордић-Петковић наводи пројекат „Српска проза у преводу” београдске издавачке куће „Геопоетика”.
– Бирајући компетентне и сензибилне преводиоце који у правом смислу те речи бдију над текстом, уредници „Геопетике” изабрали су и романе који одлично комуницирају са страним читаоцима: пре свих, то су Басарина „Фама о бициклистима” и „Страх и његов слуга” Мирјане Новаковић. Превођење на стране језике не треба да буде пишчев лични ризик ни усамљен подухват, већ дуготрајна, упорна и пажљиво вођена кампања за освајање уског круга књижевних сладокусаца, и то најпре оних у блиском суседству. Мали европски издавачи са профилисаним едицијама попут печујског „Јеленкора” или италијанског „Зандонаи” имају више мотива, воље и простора за то него велике издавачке куће – каже за наш лист Владислава Гордић-Петковић, предлажући роман Мирјане Ђурђевић „Каја, Београд и добри Американац” за превођење на енглески, јер он представља српску књижевност у љупкој, слатко-горкој комбинацији локалног и глобалног, сатиричног и сентименталног, док у скорој будућности свакако треба представити романе Јудите Шалго, Јелене Ленголд и Љубице Арсић, Милете Продановића и Александра Гаталице.

Марина Вулићевић

-------------------------------------------------
Преводи у Српском ПЕН-у
Српски ПЕН центар недавно је уприличио изложбу књига наших писаца, које су преведене на стране језике, као и неколико антологијских издања посвећених српској књижевности. Према речима Гојка Божовића, члана управе Српског ПЕН-а, већина тих издања није доступна ширем кругу читалаца, и управо због тога постоји намера да буде основана библиотека превода дела наших писаца на стране језике. Међу преведеним књигама могу се видети издања Великићевих романа „Руски прозор”, у македонској издавачкој кући „Слово”, у едицији „Сто словенских романа”, као и „Вија Пула” у италијанском „Зандонаију”, затим „Друид из Синдидуна” Владислава Бајца, у издању грчког „Кедроса”, као и романа „Хамам Балканија” истог аутора у хрватској „Фрактури”, бугарској „Сијели” и аустријском „Визеру”. Могао се видети и превод књиге „Лудвиг” Давида Албахарија у немачком „Еихборну”, збирка прича Михајла Пантића „Ако је то љубав” у бугарском „Колибрију” и мађарском „Тимпу”, „Прељубници” Виде Огљеновић у грчкој „Метахмији”, три књиге Драгослава Михаиловића у бугарској „Стигмати”, поезија Драгана Драгојловића на шпанском, кинеском и турском. На јапански су преведена дела Милорада Павића и Љубомира Симовића, а у Украјини је објављена Антологија српске приче.
М. В.
[објављено: у Политици: 29/01/2010]
пошаљите коментар погледајте коментаре (1)
Повезани текстови
Одбрана од шунда и кича

Рајку Петрову Ногу „Извиискра Његошева”
Никада нећу отићи на одмор
Никада нећу отићи на одмор
Светске звезде у Београду
Одузимање простора који се не користи
Вра ћа ње православних икона у Хрватску
Српска агора
Ми смо веома конзервативна средина