Naši akademici, duhovno jezgro naše, vođe ‘’duhovnih akademija’’ su ‘’iznenadjeni’’; ‘’naivno su verovali’’, ‘’ni u snu nisu mogli ovo predvideti’’, ‘’zapanjeni’’... To su oni koji su se podsmevali devizi ratno-mirnodopskoj: ‘’ništa nas ne sme iznanaditi’’ i : ‘’kao da će sto godina biti mir i da će sutra rat’’.
Naravno, oni su shvatili devizu ‘’ništa nas ne sme iznenaditi ‘’ u smislu da grabe: i pare, i stanove, i titule, i vikendice, i specijalizacije na zapadu , i putovanja, i simpozijume, i publikovanje radova knjiga... Na kraju i samu titulu akademika. Bili su i članovi KPJ i SKJ, i Komiteta, i informatori Ozne , Udbe, Sup-a... i glasno govornici zapada, ‘’držači mikrofona’’, ‘’specijalizanti zapada’’ i borci za nesvrstanost i samoupravni socijalizam naših boja... i pisci knjiga o samoupravljanju i udžbenika i , i, i ... Posle su bili ‘’borci za nacionalno biće ‘’ ‘’nebeskog naroda’’... , ‘’ demokratske slobode..., za ‘’slobodni svet’’..., za ‘’civilizovanu i kulturnu Evropu a ne neke azijate Slovene’’. Naizmišljali su se u svojim intervjuima i biografijama da su bili borci za srpsko nacionalno biće i da su bili proganjani i intimno pate što nisu bar jednom bili u zatvoru. Ali oni tako pričaju da su uvek uspevali da prejebu glupu samoupravnu nesvrstanu birokratiju.
Istog dana kada su bombe počele (mnogi su ih dozivali), sada govore suprotno. Zaista ih ništa ne može iznenaditi. Sve ‘’što god dodje’’ oni su ‘’mu naredni’’. Pa da , njima i liči da oni ‘’intelektualci koji ‘’ne čute, ‘’koji sumljaju’’, koji ‘’dižu glas’’, koji ‘’oštro ‘’ i ‘’kategorički’’, pa oni smeliji i ‘’energično’’ osudjuju i žive i rade... Nema granica njihovom čovekoljublju i borbi za ‘’srpsko nacionalno biće’’. Učestvuju na ‘’protesnim skupovima u Francuskoj 7’’ na simpozijumima , ‘’duhovnim akademijama’’, za ‘’srpsko nacionalno biće’’, za ‘’kolevku srpstva’’ ili kako se to kaže za dva oka u glavi... Njima i liči da se pridržavaju devize ‘’najvećeg srpskog pesnika’’, ‘’velikog srpskog pesnika’’ – Njegoša. Naravno, izopačene devize: ‘’što god dodje ja sam mu naredan’’. Licemeri, ljigavi prevrtljivci; kako vetar duva, dupe svoje da sačuva. .... Avaj! Ali, i oni narod u glavu... Možda narod nema odgovarajuće mesto za..., pa moraju u glavu, u dušu, u srce, u ideale epske, lirske, dramske... u – gde stignu. A narod – slepi na pučini brod dela po nužnosti kad ost ane koža i kosti.
Našim akademicima važno je da su se ‘’oslobodili 5o godišnje komunističke tiranije’’ i ‘’70 godišnje komunističke tiranije u Rusiji’’. A ‘’ovo’’ će proći. Proći će bombardovanje. Da, proći će ovo rušenje onoga što je 50 godina gradjeno. Ili 70 godina gradjeno. ......
Naravno, oni su shvatili devizu ‘’ništa nas ne sme iznenaditi ‘’ u smislu da grabe: i pare, i stanove, i titule, i vikendice, i specijalizacije na zapadu , i putovanja, i simpozijume, i publikovanje radova knjiga... Na kraju i samu titulu akademika. Bili su i članovi KPJ i SKJ, i Komiteta, i informatori Ozne , Udbe, Sup-a... i glasno govornici zapada, ‘’držači mikrofona’’, ‘’specijalizanti zapada’’ i borci za nesvrstanost i samoupravni socijalizam naših boja... i pisci knjiga o samoupravljanju i udžbenika i , i, i ... Posle su bili ‘’borci za nacionalno biće ‘’ ‘’nebeskog naroda’’... , ‘’ demokratske slobode..., za ‘’slobodni svet’’..., za ‘’civilizovanu i kulturnu Evropu a ne neke azijate Slovene’’. Naizmišljali su se u svojim intervjuima i biografijama da su bili borci za srpsko nacionalno biće i da su bili proganjani i intimno pate što nisu bar jednom bili u zatvoru. Ali oni tako pričaju da su uvek uspevali da prejebu glupu samoupravnu nesvrstanu birokratiju.
Istog dana kada su bombe počele (mnogi su ih dozivali), sada govore suprotno. Zaista ih ništa ne može iznenaditi. Sve ‘’što god dodje’’ oni su ‘’mu naredni’’. Pa da , njima i liči da oni ‘’intelektualci koji ‘’ne čute, ‘’koji sumljaju’’, koji ‘’dižu glas’’, koji ‘’oštro ‘’ i ‘’kategorički’’, pa oni smeliji i ‘’energično’’ osudjuju i žive i rade... Nema granica njihovom čovekoljublju i borbi za ‘’srpsko nacionalno biće’’. Učestvuju na ‘’protesnim skupovima u Francuskoj 7’’ na simpozijumima , ‘’duhovnim akademijama’’, za ‘’srpsko nacionalno biće’’, za ‘’kolevku srpstva’’ ili kako se to kaže za dva oka u glavi... Njima i liči da se pridržavaju devize ‘’najvećeg srpskog pesnika’’, ‘’velikog srpskog pesnika’’ – Njegoša. Naravno, izopačene devize: ‘’što god dodje ja sam mu naredan’’. Licemeri, ljigavi prevrtljivci; kako vetar duva, dupe svoje da sačuva. .... Avaj! Ali, i oni narod u glavu... Možda narod nema odgovarajuće mesto za..., pa moraju u glavu, u dušu, u srce, u ideale epske, lirske, dramske... u – gde stignu. A narod – slepi na pučini brod dela po nužnosti kad ost ane koža i kosti.
Našim akademicima važno je da su se ‘’oslobodili 5o godišnje komunističke tiranije’’ i ‘’70 godišnje komunističke tiranije u Rusiji’’. A ‘’ovo’’ će proći. Proći će bombardovanje. Da, proći će ovo rušenje onoga što je 50 godina gradjeno. Ili 70 godina gradjeno. ......
Miodrag Mrkić:Ponoćni PONOĆNI SAMOPROTESNIK. 76 str. A4 format. Citat sa str. 7-8.
Ovde se rukopis objavljuje prema publikovanoj digitalnoj verziji : Mrkić, Miodrag - autor : Dela [Elektronski izvor] / I rukopisi koji se prvi put objavljuju. Zona prelivanja : dela srpskih, ruskih i rumunskihpisaca 2. elektronsko izd. : Beograd : Zavetine Plus ultra : ValtazarPrevalez, 2003 : 1 elektronski optički disk (CD-ROM) : ilustr.; 12 cm
UDK : 821.163.41.09 : monografska publikacija, elektronski izvori,CD-ROM COBISS.SR-ID : 195692295
CDR 356
CDR 356 m
CDR 356
CDR 356 m
