НОВОСТИ – ДИЦ-a Билтен "Сазвежђа З"

СПЕКТАР

СПЕКТАР
НовиБусур

ПРЕВЕДИ - TRANSLATE

уторак, 9. фебруар 2010.

Kome smeta?


DOBRO se osećam, ali moram da ležim. Ovim rečima lider Nove Srbije Velimir Ilić započinje razgovor za ”Novosti” posle napada koji je preživeo u petak u centru Beograda kada ga je nekoliko puta pesnicom u lice udario Dejan Stojadinović:- Dobio sam udarac u isto mesto gde mi je prošle godine urađen rez prilikom operacije, pa su se lekari plašili da ne dođe do krvarenja, koje bi bilo kobno. Srećom, svi rezultati su dobri, ali mi je savetovano da ostanem u Beogradu da bih bio blizu, u slučaju iznenadnih komplikacija.
* Jeste li, u međuvremenu, sakupili više informacija o tome šta je bio motiv napada?
- Još ne mogu da razumem zašto bi me napao neko koga nikada u životu nisam video. Neverovatno je da je na metar od napadača stajala policija i da nije reagovala kada je on počeo da viče. Policajci su se tek pokazali kada je trebalo da brane napadača.
* Imate li uveravanja da će policija istražiti incident do kraja?
- Dao sam izjavu i očekujem njihovu brzu reakciju. Želim da znam ko stoji iza ovog čoveka i kako je moguće da usred Beograda mogu da napadnu
narodnog poslanika? Pogotovo želim da se jednom zasvagda raščisti i napad kada su me prošle godine udarili štanglom, zbog čega sam i operisan. Hoću da znam jesu li ova dva napada povezana?
* Ostajete li pri stavu da je napad politički motivisan?
- Očigledno je da država nema mehanizme da kontroliše organizovani kriminal. U poslednje vreme sam otvorio nekoliko afera poput one o Zagrebačkoj banci gde je Srbija izgubila 3,2 milijarde evra vlasničkog kapitala. Očigledno sam nekom smetao.
Видети више: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=170347&title_add=Nekome%20smetam&kword_add=velimir%20ilic%2C%20odbor%20za%20bezbednost%20%20

субота, 30. јануар 2010.

Шта, наводно, чита Србија?

ОКРУГЛИ СТО - први део / Тзв. Политикин «Културни додатак»

На разговору „Популарна књижевност, између тривијалног и елитног“, 23. јануара у редакцији "Политике", учествовали су писци и критичари Исидора Бјелица, Светислав Басара, Марко Видојковић, књижевна теоретичарка Татјана Росић, Златко Паковић, наша уредница Весна Рогановић и новинар Станко Стаменковић. Најзанимљивије делове расправе преносимо у три наставка

Политика: Разговарамо о популарној књижевности која је рекордним тиражима пореметила ранији баланс између тривијалне, забавне књижевности и озбиљне, уметничке. На бестселер листи најчитанијих књига 2009, Књижаре-инфо, тик иза најпродаванијег писца, Халеда Хосеинија, следи прошлогодишњи „Нинов” победник Владимир Пиштало, нешто ниже Марко Видојковић, a...


.........Бјелица: Јесте, то је бункерисана књига... Проблематично је што нисмо извршили ревизију онога што се десило, нисмо открили ко су били лажно конструисани а ко бункерисани аутори. Једино Србија, за разлику од Црне Горе, није отворила своје досијее уметника који су били сарадници тајних полиција. Значи, имамо потпуно лажну историју књижевности............

цео текст
Видети кратки коментар http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/podvuceno

петак, 29. јануар 2010.

Напори министарства културе - превођење српских писаца


(Илустрација Ивана Раденковић)
Министарство културе већ четврту годину отвара конкурс за стране издаваче заинтересоване за превођење српске литературе
Следеће године на Сајму књига у Лајпцигу Србији ће бити посвећена посебна пажња, као земљи почасном госту, па ће стога тежиште ове године бити на превођењу дела на немачки језик и на посвећености немачким, аустријским и швајцарским издавачима, каже за „Политику” Зоран Хамовић, специјални саветник министра културе Републикe Србије.
Ово је четврта година заредом у којој Министарство културе Републике Србије отвара конкурс за заинтересоване иностране издаваче, за пројекат превођења и објављивања књига, нарочито савремене српске књижевности. При Министарству културе постоји фонд за суфинансирање превођења српске литературе на стране језике и плаћање ауторских права, док заинтересовани страни издавачи сносе остале трошкове штампања књига, каже Хамовић.
Министарство културе Републике Србије омогућава страним издавачима да се јаве на конкурс, бирају књиге и добијају одређену финансијску подршку, а према Хамовићевим речима најважније је створити континуирано поверење и сарадњу са већим бројем страних издавача. У протекле три године, у оквиру Међународног београдског сајма књига, додела награде „Доситеј Обрадовић” страним издавачима који објављују нашу књижевност створила је међу њима посебан углед.
Потребна је спремност наше стране да ове године подржи пре свега оно што издавачи са немачког говорног подручја траже. Добар избор и предлог страним издавачима могу да направе и наши преводиоци који живе у иностранству и који имају контакте са страним издавачима. Од ове године почећемо и са годишњом листом остварења српске књижевности. Оно што је нашим читаоцима интересантно, не мора да буде занимљиво на исти начин и странцима. Издавачи нерадо ризикују и тешко се одлучују за објављивање непознатих писаца, са мање присутних језика, објашњава Хамовић, додајући да постоје ексклузивни издавачи који воле да експериментишу и дају шансу доброј литератури која не долази као производ комерцијалне инерције, али наравно они то раде само до одређене границе и на своју штету.
– Министарство културе Републике Србије подржаваће ове и наредне године гостовања наших писаца у иностранству, у знатно већем обиму него до сада. Страни издавачи радије ће објавити српске савремене писце, пре свега због тога што они могу да буду гости књижевних вечери и да на најбољи начин говоре читаоцима. Будући да немамо српске културне центре у Европи, осим онога у Паризу, за гостовања писаца користићемо и наше амбасаде, попут оне у Копенхагену, где већ имамо промотивни простор – објашњава Зоран Хамовић.
Иначе, ова година у Србији биће проглашена годином књиге и језика, од 23. априла 2010. до 23. априла 2011. године, са два јубилеја посвећена Меши Селимовићу и Иви Андрићу.

Као уникатан пример професионалног односа према представљању наше књижевности у свету, књижевни критичар Владислава Гордић-Петковић наводи пројекат „Српска проза у преводу” београдске издавачке куће „Геопоетика”.
– Бирајући компетентне и сензибилне преводиоце који у правом смислу те речи бдију над текстом, уредници „Геопетике” изабрали су и романе који одлично комуницирају са страним читаоцима: пре свих, то су Басарина „Фама о бициклистима” и „Страх и његов слуга” Мирјане Новаковић. Превођење на стране језике не треба да буде пишчев лични ризик ни усамљен подухват, већ дуготрајна, упорна и пажљиво вођена кампања за освајање уског круга књижевних сладокусаца, и то најпре оних у блиском суседству. Мали европски издавачи са профилисаним едицијама попут печујског „Јеленкора” или италијанског „Зандонаи” имају више мотива, воље и простора за то него велике издавачке куће – каже за наш лист Владислава Гордић-Петковић, предлажући роман Мирјане Ђурђевић „Каја, Београд и добри Американац” за превођење на енглески, јер он представља српску књижевност у љупкој, слатко-горкој комбинацији локалног и глобалног, сатиричног и сентименталног, док у скорој будућности свакако треба представити романе Јудите Шалго, Јелене Ленголд и Љубице Арсић, Милете Продановића и Александра Гаталице.


Марина Вулићевић



-------------------------------------------------
Преводи у Српском ПЕН-у
Српски ПЕН центар недавно је уприличио изложбу књига наших писаца, које су преведене на стране језике, као и неколико антологијских издања посвећених српској књижевности. Према речима Гојка Божовића, члана управе Српског ПЕН-а, већина тих издања није доступна ширем кругу читалаца, и управо због тога постоји намера да буде основана библиотека превода дела наших писаца на стране језике. Међу преведеним књигама могу се видети издања Великићевих романа „Руски прозор”, у македонској издавачкој кући „Слово”, у едицији „Сто словенских романа”, као и „Вија Пула” у италијанском „Зандонаију”, затим „Друид из Синдидуна” Владислава Бајца, у издању грчког „Кедроса”, као и романа „Хамам Балканија” истог аутора у хрватској „Фрактури”, бугарској „Сијели” и аустријском „Визеру”. Могао се видети и превод књиге „Лудвиг” Давида Албахарија у немачком „Еихборну”, збирка прича Михајла Пантића „Ако је то љубав” у бугарском „Колибрију” и мађарском „Тимпу”, „Прељубници” Виде Огљеновић у грчкој „Метахмији”, три књиге Драгослава Михаиловића у бугарској „Стигмати”, поезија Драгана Драгојловића на шпанском, кинеском и турском. На јапански су преведена дела Милорада Павића и Љубомира Симовића, а у Украјини је објављена Антологија српске приче.
М. В.
[објављено: у Политици: 29/01/2010]

пошаљите коментар погледајте коментаре (1)
Повезани текстови
Одбрана од шунда и кича

среда, 23. децембар 2009.

Нове врсте?Шљива-Србин. Дивља крушка - Србин... Примери/ Небојша Васовић

Нове врсте?Шљива-Србин. Дивља крушка - Србин... Примери.


Небојша Васовић: ДНЕВНИК I


Српска држава је пропала, а са њом и Срби. Преживела је само једна шљива од чијих се плодова може направити ракија. Преживела из ината према држави у којој је никла, и према људима који су је одавно заборавили. Шљива-Србин. (стр. 50)

У младости, човек продаје тело да би преживео. У зрелим годинама - продаје душу. У старости - мемоаре.


*
Све је таштина. Заиста, како другачије објаснити бесомучну трку милиона сићушних сперматозоида од којих би сваки да баш он оплоди јајну ћелију.
Највећа несрећа није кад не остваримо оно што смо хтели. Највећа несрећа је када остваримо управо оно што смо хтели, са погрешним људима, у погрешно време, и на погрешном месту. (стр. 194)


Небојша Васовић


Миљурко Вукадиновић : ЕП О ШЉИВАМЕШУ, 2007.


Сваки Србин је шљива а свака
метафора је шумадијска



КАЛЕМЉЕЊЕ

Где сте наумили?
- У шуму.
Тамо је друга реалност?
- Шумска, зверска, биљна, бајна.
Али тамо живи поскок од кога се боји све живо и мртво?
Дивље крушке живе а не боје се,
дивље јабуке дивљају а не боје се...
Шта ћеш са дивљакама?
- Да их повадим и пресадим под пут,
да их калемим...
Миљурко Вукадиновић**
_____________
* Небојша Васовић објавио је књиге:
Поезија као изванумиште (1983)
Струна/Сутон (1984)
Со лично (1986)
Бразил (1986)
Песме за децу и калуђере (1989)
Пердидо (1991)
Гон у житу (1991)
Музика роба (1992)
Талмуд и ја (1992)
Седам чунова (1995)
Против Кундере (2003)
Посечене су шуме (2003)
ДНЕВНИК I (2004) ...
** Миљурко Вукадиновић (Торње Сварче, 1953), песник, есејиста, преводилац. Пише на српском и румунском језику. Објавио је књиге: Слободно средоземље, Сплав прокишњава, Певање на Морави, Пољски радоеи, Кап румунске крви, Водена република, Чини и кучине, Своје воде господар, Америкаје нео брађени виноград -песме; Књига живих сасвим ~ песме и записи; Књига другова - монографија (у сарадњи); Водјезик, Водјезик 11 - пјевме и коментари; Провокативне фигурице - проза; Звуци и комешања (Новије песништво у Србији) -антологија; Приближавања (Огледи о роману код Срба у Румунији) - студија; Ловци на пукотине - роман и Похвала реду вожње (Антологија светске поезије о возовима) на српском и: Разуђени архипелаг - антологија новијег српског песништва у Србији; Чини и кучине, Са Истока на Исток, Исток — Запад, Ја, моја породица и Еминеску, Зовем се Никита, Лав у магарећој кожи и Постмодернистичке басне на румунском језику.
Са српског на румунски језик (сам или у сарадњи) превео је дела: Будимира Дубака, Станише Нешића, Душана Т. Батаковића, Риста Василевског, Радомира Уљаревића, Илије Лакушића, Симона Симоновића, Александра Лукића, Матије Бећковића, Јустина Поповића и Петра Милосављевића, а са румунског на српски: Себастијана А. Корна, Петра Барбуа, Мирина Минкуа, Штефана Драгића, Калина Власија, Ане Бландијане, Михаја Еминескуа (2), Каролине Илике (3), Думитру,М. Јона, Паула Полидора и Еуђена Урикаруа.
Добитник најзначајнијих румунских признања за књижевни рад и превођење. Живи у Букурешту и Београду.

понедељак, 8. јун 2009.

Obama u Kairu, 4 juna / Djordje Konikovic




Sta je rekao ? A sta nije rekao ?



Fikcija :Salam Aleikum


Dosao sam da vas pozdravim, da vam kazem da Amerika i Islam nisuneprijatelji vec u Ankari sam rekao da Amerika nije i nikad nece biti u ratu sa Islamom. Da vam kazem da je moj prethodnik gresio i da je uvukao Ameriku u sukob sa bezbroj zemalja. Da smatram da Amerika, koja vec ratuje u Iraku, Avganistanu i Pakistanu, ne moze i ne zeli da ratuje i sa Iranom. Da je Amerika u ekonomskoj krizi, da su nase velike banke i poznate firme pukle, da imamo puno nezaposlenih, da je dolar napadnut . . .Da postepeno ulazimo u sukob sa Kinom i Rusijom, i da ne mozemo sebi dozvoliti da budemo u neprijateljstvu sa 1.3 milijarde muslimana. Zato sam trazio i trazicu od Izraela - naseg najveceg prijatelja - da obustavi kolonizaciju i prihvati stvaranje Palestinske drzave. Jerusalim ce biti grad u kome ce u miru i sigurnosti ziveti Jevreji, Hriscani i Muslimani. Ja sam Amerikanac, hriscanin, ali je moj otac musliman i ja postujem Islam. U Americi postoji 1 200 dzamija, nasi zakoni stite zene i devojke koje nose cador. Smatram da su neki u Evropi tu bili netolerantni.


I Kuran i Talmud i Biblija nas uce da zivimo u miru.


God bless America!

уторак, 2. јун 2009.

Dim bez vatre - Robert Sole (Konikovic)



Dim bez vatre

Robert Sole pise u Mondu da se prosloga petka francuski parlament nasao u gustom dimu. Ali, bez panike : to je bio samo test-provera antipozarnih uredjaja.U sali je bilo oko 200 sluzbenika parlamenta. Zasto ta fikcija ? Zar ne bi bilo bolje da je test izveden sa pravim poslanicima a ne sa figurantima ?Francuski parlament je kazan u kome se kuvaju zakoni, peku propisi, prže ukazi. On ima 577 poslanika koji drže vatrene govore paleći narod.U parlamentu se vode plamene debate. Zagrejani do krajnosti, poslanici grme na protivnike i povremeno zadimljuju celu zemlju.Na svu sreću, govori ne smeju biti duzi od 5 minuta. I beogradski parlament se dimio : godine 2000. je bio u plamenu, a god.1928. jedan poslanik - kome reči varniče nisu bile dovoljne - potegao je revolver i ubio tri neistomisljenika ...
Đ. Konikovic

понедељак, 11. мај 2009.

Malecko, Robert Sole, Le Monde (Prevod Đorđe Koniković)

Istocna Srbija

Malecko


Predsednik Izraela Shimon Peres je ljubitelj nanotehnologije. On ce sutra uponedeljak pokloniti Papi Benediktu XVI jednu malu dragocenost : biblijuugraviranu na elektronskom cipu, ne vecu od glave ciode.Papa ce sigurno veoma ceniti ovaj prakticni poklon. Neka teska biblija bi muverovatno smetala. Ne traba zaboraviti da Vatikan ima samo 0.44 km². Mnogomanje nego Izrael. A propos, koja je zapravo povrsina Izraela ? Sa svimkolonijama koje, svakim danom, cepaju Palestinu, to niko ne zna. Cak niPapa.Veliko hvala za ovu malecku bibliju, reci ce Papa Shimonu Peresu. Nek vam tobude stostruko vraceno. Ali, kad smo vec pri malome, necu vam kriti da bihvise voleo . . . Oh, ne bas mnogo ! Ako biste rekli neku rec, neku maleckurec, vasem prijatelju Natanjahuu i njegovom simpaticnom ministru spoljnihposlova, bivsem izbacivacu iz nocnih klubova, koji zeli da izbaci Arape izIzraela . . . Ako bi oni mogli da naprave neki malecki gest u cilju mira.Makar liliputanski gest, beskrajno mali. Neki nanogest. To bi mi omoguciloda se u Rim ne vratim praznih ruku.

10. 05. 2009.

Prevod Đorđe Koniković

среда, 4. март 2009.

Dragi moji, da vam izmamim osmeh na licu !/ Nada Rath


Poezija nostalgije,


Poezija SFRJ


KAD SRBIN HRVATU KAŽE BRATE,
KAD HRVATI SRBE PRIHVATE,
KAD SLOVENCI PIĆE PLATE,
KAD SE CRNOGORCI POSLA LATE,
KAD MAKEDONCI DOBIJU VEĆE PLATE
I KAD BOSANCI SVE TO SHVATE
BIĆE OPET SFRJ, BRATE.
pozdrav od dragice*
nada_rath@web.de  



____
*
Molimo autorku da se javi pravim imenom i prezimenom na adresu urednika



субота, 21. фебруар 2009.

Брука и срамота према писању београдске Политике


Политика сазнаје

Истрага у влади због откривања одлуке о Ковачевићу

Влада Србије је одлучила да покрене истрагу како би се утврдило ко је дневном листу „Борба” одао строго поверљиву информацију о милион долара којим би требало да се реши спор са Америком о месту суђења кошаркашу Миладину Ковачевићу.Влада је под ознаком „строго поверљиво” донела одлуку да исплати 900.000 долара одштете америчком студенту Брајану Стајнхауеру кога је претукао Ковачевић, наневши му више него тешке повреде. Истом одлуком влада је наменила и 100.000 долара Ковачевићу за кауцију америчком суду.
У Правилнику о раду владе, у члану 43, каже се: „Материјал који представља државну, војну или службену тајну означава се као поверљив. Поверљив материјал који доставља влади предлагач означава посебном видном ознаком за врсту тајне и, зависно од степена поверљивости, ознаком ’поверљиво’ или ’строго поверљиво’. Материјал мора да садржи образложење разлога због којих је означен као поверљив.”
Поверљив материјал, пише даље у Правилнику, доставља се члановима владе и директору Републичког секретаријата за законодавство у затвореној омотници на којој је означен степен поверљивости и редни број материјала.
После седнице владе поверљив материјал се враћа генералном секретару. Он има посебну евиденцију поверљивих материјала и мора да поштује прописе о њиховом коришћењу.
Једино влада може да скине ознаку поверљивости са материјала који је претходно означила поверљивим. О томе она мора да обавести предлагача који је тражио да се на документ стави ознака поверљивости.


Д. Б.
[објављено: 21/02/2009]

погледајте коментаре (31)

Branislav Zekic Zeka, 21/02/2009, 06:26Vlada je pod oznakom „strogo poverljivo” (!) donela odluku da isplati 900.000 dolara odstete americkom studentu Brajanu Stajnhaueru koga je pretukao Kovacevic. Istom odlukom vlada je namenila i 100.000 dolara Kovacevicu (!)(!) za kauciju americkom sudu. Vlada Srbije je odlucila da pokrene istragu (!)(!)(!) kako bi se utvrdilo ko je dnevnom listu „Borba” odao ovu strogo poverljivu informaciju! A ustvari dogadja se sledece: Vlada potkrada gradjane u potaji. Pa kradju proglasava drzavnom tajnom. Ministar unutrasnji pita se pita kako je moguce da je stvar procurela u javnost. Pa Vlada tim povodom odlucuje da pokrene istragu. Ministri koji su ucestvovali u svim tim zaprepascujucim odlukama sada "transparentno cute" kao zaliveni. A ne javlja se ni onaj koji ih je tu sastavio. Sve ovo sto se ovim povodom dogodilo i sto se dalje dogadja zaprepastilo je i uznemirilo javnost a narocito sirotinju koja jedva sastavlja kraj sa krajem. A sto moze, a vec i jeste, da izazove sveopsti revolt gradjana. Zato Vlada odlucuje da pokrene istragu kako bi se utvrdilo ko je listu "Borba" dojavio ovu bruku odnosno ovu "strogo poverljivu informaciju" i tako pokusa da providnom zamenom teza optuzi medije zbog objavljivanja i obelodanjivanja "drzavne tajne"! A jasno je svima da je list "Borba" tu informaciju dobio od visokog funkcionera Vlade Srbije koji je zeleo da ostane anoniman. Ko je taj i zbog cega? Jasno je i vrapcima na grani koji cvrkucu: "Imperija eksperata uzvraca udarac".

Sar vratinic, 21/02/2009, 03:43Srpska Bruka.Amerikanci traze Kovacevica za njegov Coreteral Fight i Bar. Svaki Bar u Americi ima Liqueur Liabillity insurance -osiguranje[Debts of financial obligation} za ono sto se dogodi u baru.Jedan sam i ja od njih, jer imam liqueur licence. Srpska majka treba tuziti ameriskog Air Force ,sto je nevino poginuo njen sin.Ameri kazu; Colleteral Damage, pa i Fight in Bar has Colleteral Damage.Razgovarao sam sa mojom cerkom [Attorney at Law]. Ona kaze; Ako je musterija bila pijana; Bar snosi sve posledice,a ne musterija.bar snosi posledice for intoxsicated customer. Sto znaci Bar je odgovoran za sve posledice u tom baru.

Vida, penzioner , 21/02/2009, 10:03Koliko vesti je procurilo iz drzavnih sluzbi pa niko nije vrsio istragu a za ovo ce istraziti jer je u pitanju BRUKA I SRAMOTA Vlade sto krade nase pare i isplacuje za nekog siledjiju koji je "siromasak" studirao u SAD, pa su zato ljuti. Taj koji je odao ovu informaciju zasluzuje ORDEN HRABROSTI I ZASLUGA ZA NAROD. On to nije odao zlonamerno vec verovatno covek nije mogao da ocuti tu nepravdu. A DS jedva docekao da malo isturi Malovicku koja iritira kad se pojavi. DS nije svestan koliko je izgubio zbog poslednjih dogadjaja oko RIKa. A ni druge stranke nisu nevine. Niko ne zasluzuje da sedi u vlasti. Vise se nema za koga glasati!

Божидар Јакић, 21/02/2009, 13:10Пашће оваква влада! Ово је срамота за Србију и њене напаћене пореске обвезнике. Толико гладних избеглица по рупама у којима нема услова ни за најпростије преживљавање а ови ем плаћају туђе грешке ем плаћају КАУЦИЈУ коју је дао Ковачевић ,...Хоће свако ко је оптужен да се скрива иза НАШИХ пара? Јел неко зна судбину Кинеза који је посекао оне људе у Кнез Михајловој ? Да ли је неком познато да он ОВДЕ служи робију ? Тесла је патриота а не безглави МЛАДИЋ који по журкама напада друге. Шта ће велики патриота на скупој журци док његов народ пати ? Постоје сведоци како се све дешавало (пун клуб људи) а он то што не жели ни да помисли да се преда то је његов проблем. Шешељ је ако ништа пристао да одвоји 10 година живота у ХАГУ и скине ЉАГУ са себе. ......А за сво то време мене држава малтретира за 5 хиљада фирмарине месечно. ХВАЛА ВАМ. СРАМОТА ЗА ОВУ ВЛАСТ ! ТЕШКА СРАМОТА !
___________
Због овакве бруке и срамоте треба да падне влада. Пала би свуда у демократском свету!
Зато што је милионска тајна Владе, како пише Политика, срамна и недопустива, јер се са милион долара може, како пише Политика, исплатити 2.290 просечних плата по 32. 746 динара, 3.456 просечних пензија по 21.700 дин. 6. 666.000 долара је укупан буџет Фонда за младе таленте за 2009. 3.300.000 долара предвиђено за стипендирање 1.000 најбољих студената у 2009. Један Ковачевић вреди - израчунајте и сами колико...
Извор: београдска Политика, субота 21 фебруар 2009, стр. 07

Totalno / Robert Sole


Totalno


Robert Sole, Le Monde 15/2/09


Sa 14 miliardi evra (1), firma TOTAL (2) je prosle godine ostvarila najveciprihod od svih francuskih firmi. Ta novost je za sve nas bila totalni shoc,novi petrolejski shoc. Nase zadovoljstvo lezi u osecanju pravde. Total ce svojim akcionerimapodeliti dividende. Oni to stvarno zasluzuju. Ali, cak i mi svi, kao automobilisti, imamo zadovoljstvo i - recimo ponos - da smo doprineli ovom rekordu. Setimo se samo kako je cena benzina totalno divljala na pumpama,prosle godine. Crno zlato smo placali zlatom. Davali smo, totalno zadovoljni sto ucestvujemo u kolektivnom uspehu. Neverovatni prosperitet petrolejske firme ce nam sigurno biti od koristi.Vec se osecamo mirniji, sigurniji.Imamo totalno poverenje u Total. (1) 14 000 000 000 E - verovatno vise od budzeta mnogih zemalja(2) Najveca francuska petrolejska firma.

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА