Шта, наводно, чита Србија?

ОКРУГЛИ СТО - први део / Тзв. Политикин «Културни додатак»

На разговору „Популарна књижевност, између тривијалног и елитног“, 23. јануара у редакцији "Политике", учествовали су писци и критичари Исидора Бјелица, Светислав Басара, Марко Видојковић, књижевна теоретичарка Татјана Росић, Златко Паковић, наша уредница Весна Рогановић и новинар Станко Стаменковић. Најзанимљивије делове расправе преносимо у три наставка

Политика: Разговарамо о популарној књижевности која је рекордним тиражима пореметила ранији баланс између тривијалне, забавне књижевности и озбиљне, уметничке. На бестселер листи најчитанијих књига 2009, Књижаре-инфо, тик иза најпродаванијег писца, Халеда Хосеинија, следи прошлогодишњи „Нинов” победник Владимир Пиштало, нешто ниже Марко Видојковић, a...


.........Бјелица: Јесте, то је бункерисана књига... Проблематично је што нисмо извршили ревизију онога што се десило, нисмо открили ко су били лажно конструисани а ко бункерисани аутори. Једино Србија, за разлику од Црне Горе, није отворила своје досијее уметника који су били сарадници тајних полиција. Значи, имамо потпуно лажну историју књижевности............

цео текст
Видети кратки коментар http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/podvuceno

Напори министарства културе - превођење српских писаца

(Илустрација Ивана Раденковић)
Министарство културе већ четврту годину отвара конкурс за стране издаваче заинтересоване за превођење српске литературе
Следеће године на Сајму књига у Лајпцигу Србији ће бити посвећена посебна пажња, као земљи почасном госту, па ће стога тежиште ове године бити на превођењу дела на немачки језик и на посвећености немачким, аустријским и швајцарским издавачима, каже за „Политику” Зоран Хамовић, специјални саветник министра културе Републикe Србије.
Ово је четврта година заредом у којој Министарство културе Републике Србије отвара конкурс за заинтересоване иностране издаваче, за пројекат превођења и објављивања књига, нарочито савремене српске књижевности. При Министарству културе постоји фонд за суфинансирање превођења српске литературе на стране језике и плаћање ауторских права, док заинтересовани страни издавачи сносе остале трошкове штампања књига, каже Хамовић.
Министарство културе Републике Србије омогућава страним издавачима да се јаве на конкурс, бирају књиге и добијају одређену финансијску подршку, а према Хамовићевим речима најважније је створити континуирано поверење и сарадњу са већим бројем страних издавача. У протекле три године, у оквиру Међународног београдског сајма књига, додела награде „Доситеј Обрадовић” страним издавачима који објављују нашу књижевност створила је међу њима посебан углед.
Потребна је спремност наше стране да ове године подржи пре свега оно што издавачи са немачког говорног подручја траже. Добар избор и предлог страним издавачима могу да направе и наши преводиоци који живе у иностранству и који имају контакте са страним издавачима. Од ове године почећемо и са годишњом листом остварења српске књижевности. Оно што је нашим читаоцима интересантно, не мора да буде занимљиво на исти начин и странцима. Издавачи нерадо ризикују и тешко се одлучују за објављивање непознатих писаца, са мање присутних језика, објашњава Хамовић, додајући да постоје ексклузивни издавачи који воле да експериментишу и дају шансу доброј литератури која не долази као производ комерцијалне инерције, али наравно они то раде само до одређене границе и на своју штету.
– Министарство културе Републике Србије подржаваће ове и наредне године гостовања наших писаца у иностранству, у знатно већем обиму него до сада. Страни издавачи радије ће објавити српске савремене писце, пре свега због тога што они могу да буду гости књижевних вечери и да на најбољи начин говоре читаоцима. Будући да немамо српске културне центре у Европи, осим онога у Паризу, за гостовања писаца користићемо и наше амбасаде, попут оне у Копенхагену, где већ имамо промотивни простор – објашњава Зоран Хамовић.
Иначе, ова година у Србији биће проглашена годином књиге и језика, од 23. априла 2010. до 23. априла 2011. године, са два јубилеја посвећена Меши Селимовићу и Иви Андрићу.

Као уникатан пример професионалног односа према представљању наше књижевности у свету, књижевни критичар Владислава Гордић-Петковић наводи пројекат „Српска проза у преводу” београдске издавачке куће „Геопоетика”.
– Бирајући компетентне и сензибилне преводиоце који у правом смислу те речи бдију над текстом, уредници „Геопетике” изабрали су и романе који одлично комуницирају са страним читаоцима: пре свих, то су Басарина „Фама о бициклистима” и „Страх и његов слуга” Мирјане Новаковић. Превођење на стране језике не треба да буде пишчев лични ризик ни усамљен подухват, већ дуготрајна, упорна и пажљиво вођена кампања за освајање уског круга књижевних сладокусаца, и то најпре оних у блиском суседству. Мали европски издавачи са профилисаним едицијама попут печујског „Јеленкора” или италијанског „Зандонаи” имају више мотива, воље и простора за то него велике издавачке куће – каже за наш лист Владислава Гордић-Петковић, предлажући роман Мирјане Ђурђевић „Каја, Београд и добри Американац” за превођење на енглески, јер он представља српску књижевност у љупкој, слатко-горкој комбинацији локалног и глобалног, сатиричног и сентименталног, док у скорој будућности свакако треба представити романе Јудите Шалго, Јелене Ленголд и Љубице Арсић, Милете Продановића и Александра Гаталице.

Марина Вулићевић

-------------------------------------------------
Преводи у Српском ПЕН-у
Српски ПЕН центар недавно је уприличио изложбу књига наших писаца, које су преведене на стране језике, као и неколико антологијских издања посвећених српској књижевности. Према речима Гојка Божовића, члана управе Српског ПЕН-а, већина тих издања није доступна ширем кругу читалаца, и управо због тога постоји намера да буде основана библиотека превода дела наших писаца на стране језике. Међу преведеним књигама могу се видети издања Великићевих романа „Руски прозор”, у македонској издавачкој кући „Слово”, у едицији „Сто словенских романа”, као и „Вија Пула” у италијанском „Зандонаију”, затим „Друид из Синдидуна” Владислава Бајца, у издању грчког „Кедроса”, као и романа „Хамам Балканија” истог аутора у хрватској „Фрактури”, бугарској „Сијели” и аустријском „Визеру”. Могао се видети и превод књиге „Лудвиг” Давида Албахарија у немачком „Еихборну”, збирка прича Михајла Пантића „Ако је то љубав” у бугарском „Колибрију” и мађарском „Тимпу”, „Прељубници” Виде Огљеновић у грчкој „Метахмији”, три књиге Драгослава Михаиловића у бугарској „Стигмати”, поезија Драгана Драгојловића на шпанском, кинеском и турском. На јапански су преведена дела Милорада Павића и Љубомира Симовића, а у Украјини је објављена Антологија српске приче.
М. В.
[објављено: у Политици: 29/01/2010]
пошаљите коментар погледајте коментаре (1)
Повезани текстови
Одбрана од шунда и кича

Рајку Петрову Ногу „Извиискра Његошева”
Никада нећу отићи на одмор
Никада нећу отићи на одмор
Светске звезде у Београду
Одузимање простора који се не користи
Вра ћа ње православних икона у Хрватску
Српска агора
Ми смо веома конзервативна средина

Нове врсте?Шљива-Србин. Дивља крушка - Србин... Примери/ Небојша Васовић

Нове врсте?Шљива-Србин. Дивља крушка - Србин... Примери.

Небојша Васовић: ДНЕВНИК I

Српска држава је пропала, а са њом и Срби. Преживела је само једна шљива од чијих се плодова може направити ракија. Преживела из ината према држави у којој је никла, и према људима који су је одавно заборавили. Шљива-Србин. (стр. 50)

У младости, човек продаје тело да би преживео. У зрелим годинама - продаје душу. У старости - мемоаре.

*
Све је таштина. Заиста, како другачије објаснити бесомучну трку милиона сићушних сперматозоида од којих би сваки да баш он оплоди јајну ћелију.
Највећа несрећа није кад не остваримо оно што смо хтели. Највећа несрећа је када остваримо управо оно што смо хтели, са погрешним људима, у погрешно време, и на погрешном месту. (стр. 194)

Небојша Васовић

Миљурко Вукадиновић : ЕП О ШЉИВАМЕШУ, 2007.

Сваки Србин је шљива а свака
метафора је шумадијска

КАЛЕМЉЕЊЕ

Где сте наумили?
- У шуму.
Тамо је друга реалност?
- Шумска, зверска, биљна, бајна.
Али тамо живи поскок од кога се боји све живо и мртво?
Дивље крушке живе а не боје се,
дивље јабуке дивљају а не боје се...
Шта ћеш са дивљакама?
- Да их повадим и пресадим под пут,
да их калемим...

Миљурко Вукадиновић**

_____________

* Небојша Васовић објавио је књиге:
Поезија као изванумиште (1983)
Струна/Сутон (1984)
Со лично (1986)
Бразил (1986)
Песме за децу и калуђере (1989)
Пердидо (1991)
Гон у житу (1991)
Музика роба (1992)
Талмуд и ја (1992)
Седам чунова (1995)
Против Кундере (2003)
Посечене су шуме (2003)
ДНЕВНИК I (2004) ...

** Миљурко Вукадиновић (Торње Сварче, 1953), песник, есејиста, преводилац. Пише на српском и румунском језику. Објавио је књиге: Слободно средоземље, Сплав прокишњава, Певање на Морави, Пољски радоеи, Кап румунске крви, Водена република, Чини и кучине, Своје воде господар, Америкаје нео брађени виноград -песме; Књига живих сасвим ~ песме и записи; Књига другова - монографија (у сарадњи); Водјезик, Водјезик 11 - пјевме и коментари; Провокативне фигурице - проза; Звуци и комешања (Новије песништво у Србији) -антологија; Приближавања (Огледи о роману код Срба у Румунији) - студија; Ловци на пукотине - роман и Похвала реду вожње (Антологија светске поезије о возовима) на српском и: Разуђени архипелаг - антологија новијег српског песништва у Србији; Чини и кучине, Са Истока на Исток, Исток — Запад, Ја, моја породица и Еминеску, Зовем се Никита, Лав у магарећој кожи и Постмодернистичке басне на румунском језику.
Са српског на румунски језик (сам или у сарадњи) превео је дела: Будимира Дубака, Станише Нешића, Душана Т. Батаковића, Риста Василевског, Радомира Уљаревића, Илије Лакушића, Симона Симоновића, Александра Лукића, Матије Бећковића, Јустина Поповића и Петра Милосављевића, а са румунског на српски: Себастијана А. Корна, Петра Барбуа, Мирина Минкуа, Штефана Драгића, Калина Власија, Ане Бландијане, Михаја Еминескуа (2), Каролине Илике (3), Думитру,М. Јона, Паула Полидора и Еуђена Урикаруа.
Добитник најзначајнијих румунских признања за књижевни рад и превођење. Живи у Букурешту и Београду.

Obama u Kairu, 4 juna / Djordje Konikovic

Sta je rekao ? A sta nije rekao ?

Fikcija :Salam Aleikum

Dosao sam da vas pozdravim, da vam kazem da Amerika i Islam nisuneprijatelji vec u Ankari sam rekao da Amerika nije i nikad nece biti u ratu sa Islamom. Da vam kazem da je moj prethodnik gresio i da je uvukao Ameriku u sukob sa bezbroj zemalja. Da smatram da Amerika, koja vec ratuje u Iraku, Avganistanu i Pakistanu, ne moze i ne zeli da ratuje i sa Iranom. Da je Amerika u ekonomskoj krizi, da su nase velike banke i poznate firme pukle, da imamo puno nezaposlenih, da je dolar napadnut . . .Da postepeno ulazimo u sukob sa Kinom i Rusijom, i da ne mozemo sebi dozvoliti da budemo u neprijateljstvu sa 1.3 milijarde muslimana. Zato sam trazio i trazicu od Izraela - naseg najveceg prijatelja - da obustavi kolonizaciju i prihvati stvaranje Palestinske drzave. Jerusalim ce biti grad u kome ce u miru i sigurnosti ziveti Jevreji, Hriscani i Muslimani. Ja sam Amerikanac, hriscanin, ali je moj otac musliman i ja postujem Islam. U Americi postoji 1 200 dzamija, nasi zakoni stite zene i devojke koje nose cador. Smatram da su neki u Evropi tu bili netolerantni.

I Kuran i Talmud i Biblija nas uce da zivimo u miru.

God bless America!

Dim bez vatre - Robert Sole (Konikovic)

Dim bez vatre

Robert Sole pise u Mondu da se prosloga petka francuski parlament nasao u gustom dimu. Ali, bez panike : to je bio samo test-provera antipozarnih uredjaja.U sali je bilo oko 200 sluzbenika parlamenta. Zasto ta fikcija ? Zar ne bi bilo bolje da je test izveden sa pravim poslanicima a ne sa figurantima ?Francuski parlament je kazan u kome se kuvaju zakoni, peku propisi, prže ukazi. On ima 577 poslanika koji drže vatrene govore paleći narod.U parlamentu se vode plamene debate. Zagrejani do krajnosti, poslanici grme na protivnike i povremeno zadimljuju celu zemlju.Na svu sreću, govori ne smeju biti duzi od 5 minuta. I beogradski parlament se dimio : godine 2000. je bio u plamenu, a god.1928. jedan poslanik - kome reči varniče nisu bile dovoljne - potegao je revolver i ubio tri neistomisljenika ...

Đ. Konikovic