Неколико фрагмента из истоименог библиофилског издања
КОЛИКО ЈЕ БИЛО ТИХ СТАРИХ ВРБА?
Присетих се оних врба, насупрот њиве са бостаном Душана Талиног (Белило!), оних старих врба давно посечених, у детињству.Колико је било тих врба? Крај њих је текла река.Откуд, у мом сећању, крај тих врба лед?
БОЛ ЈЕ ВЕЛИКИ ВРХ
Ко се на на то велико брдо попне, мање га боли....
СИМВОЛ МОЈЕ ВЕРЕ
Верујем у оно иза брегова, у живот који ће доћи. Верујем у индијанске прашуме и џиновска стабла секвоја, и дрвеће крај Амазона...У тешке снове из детињства, у којима сечесто појављује један лагум са мртвом свињском главом...Верујем у живот без смирења, у путовања око света. У доброту и искреност...Верујем у ћутање оних, који ће тек проговорити.Верујем у спрудове Лакомице, титраве и златасте, на августовској јари.Верујем у дуге распусте. У тапете,што се одлепљују од зида реско. Тако и мој дух раскида тајанствену веридбу са стегама, које други називају разним именима. *
видети: више
___
* То је био првенац; песничка плакета на непуна два табака, тј. 32 стр. која је штампана захваљујући једном мом земљаку, Влаху, из Влашког Дола, код Пожаревца, који је препознао у мени (шеснаестогодишњаку) оно, што ће ми постати судбина и професија...
Никад га више, после тога, нисам видео (1965), оженио се, отпутовао трбухом за крухом (Беч); сазнао сам да је умро напрасно од нечега, пре десетак година. Бог да му душу прости...
То је био мој учитељ, самоуки песник;самоуки сликар; који се разумевао у сликање и алхемију, сонете и проклетство песничког позвања...
Живот је дуг, и човек ако има веру и голубији карактер, упорност, и ако га и Бог благослови, може далеко догурати. На крај света, или до самих легенди и тајне поларне светлости, где се сакупљају све душе после смрти људи...
Човек ако га прати срећа...*
Бити песник у земљи, као што је Шведска, шта значи? - Не много. Даљина и године, дистанца и искуство, значе више, проверу.
Сабирао сам се на југу Шведске, чезнући за нашим југом.
Као да су ме пратила и чувала неколико анђела. Онај на рамену, и још неколико. Али, да нисам вратио уочи ванредног стања у Србију, да смо тамо остали - то баш не би била добра идеја. док смо путовали према истоку Србије, напредовали смо некако споро и са извесном нелагодношћу, као неколико година пре тога, према завејаној Кируни и поларним чудима на небу...
(Ових дана, средином децембра 2021.)
*Накнадно додато: Асоцијација која севну у трену, вероватно из вира дубокогв ових мутних дана... У нашем народном предању има много више него што нам се чини...
Није ту среће, док иза деветога (брата) десетом не остане. Приповеда се у шали да је казао некакав Бошњак, т.ј. док куга не умори девет браће, па десетом не остане све. Гледај: Ко се пустоши не радује, иза њега остала!" - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ, ДЕЛА ВУКА КАРАЏИЋА, Просвета - Београд 1969, стр. 119.
