Ко је највећа партија у Србији?
Датум постављања: 17.12.2018. 14.40.12
Претражујући - ко је највећа партија у Србији? - нашао сам поред осталих и добар чланак господина Р. Фемића: Србија држава партијских књижица. Текст је писао разуман и разложан аутор. Готово милион и по грађана Србије има партијску књижицу. Машала!
Двадесет одсто становништва, или сваки пети грађанин или друг, члан је неке од политичких партија. Овде, наравно, треба имати једну ограду, јер партије често филују овакве податке, дају себи већу снагу него што је имају, али и то само по себи говори о систему вредности и поретку манипулације који је годинама уназад проналазио истакнуто место на просценијуму наше политичке стварности. Ако је то тачно, то је забрињавајуће, стравично.
При том треба рећи и следеће: шта је са оних 80% становништва Србије? Са нечлановима? Са тзв. учмалом, апатичном масом - у суштини највећом партијом у Србији?
Шта кажу статистике?
Да је некадашња СФРЈ, гледано у целини, тј. СКЈ, да је имао готово 2,1 милиона чланова, односно 9,5 одсто укупног становништва земље. Савез комуниста Србије је у то време имао око 907.000 чланова, тада 9,8 одсто укупног становништва Републике".
Значи "напредовало" се у Србији, за сто посто и у том погледу?
Па ипак, ипак, и упркос томе, остаје оних 80 % становништва, нечланова, који би могли - барем хипотетички - пошто су по бројности највећа партија, додуше неорганизована - да се супроставе, да промене, да стварно промене, овде, нешто?
Али власт, свака, па и актуелна, и сви који се заклињу у некакве промене, само су вешти демагози, који се баве модерним хохштаплерајем: дрогирањем масе, већине становништва, заглупљивањем, излуђивањем, зна се како.
Испирањем мозга и затупљивањем. Шеф владе нас месецима убеђује како никад није било боље, а ја, као и толики други, видимо сопственим очима, осећамо на сопственој кожи - да никад није било горе, по пензионере, најнезаштићенији слој становништва, по просветне и културне раднике, по сељаке, по студенте и све оне који су дипломирали и узалуд чекају некакав посао у овој земљи...колико је само лекара отишло из ове земље у последње две године? Да ли је и у најгоре доба владавине Слободана Милошевића био оволико сужен простор за друкчије мишљење у односу на оно официјелно, које у Србији оличавају на првом месту председник владе и "свемоћни" новинар и најповлашћенији издавач у Србији Д. Вучићевић? Погледајте ви ту телевизију са чијих екрана споменути не силазе!
Допада ми се јер је тачно запажање аутора чији чланак препоручујем; "Али, на једној страни је партијски пролетаријат - обични чланови, гласачка и митингашка машинерија, а на другој управљачка каста, у којој се, као у некој секти, годинама врте иста, мистериозним начелима повезана лица. То су људи богомдани да управљају нашим животима, без обзира у којој су се странци донедавно налазили и без обзира шта су пре само неки месец причали о актуелној владајућој гарнитури. Повезује их алавост на моћ, утицај, добре позиције и још боље апанаже. Њихова једина идеологија је лични интерес - то је онај поменути мистериозни принцип - стога лако мењају дресове, а све у име жеље да помогну у датом моменту".
уторак, 02. фебруар 2016. - Па ипак, па ипак, упркос томе, упркос свему наведеном, оних 80% нечланова представљају снагу највеће партије у Србији, која се мора пробудити, која се мора отети терору ријалити шоу, испирањем мозга и другим махинацијама, иначе, можемо се пробудити једног дана, у једном свету који ће бити не дно дна, него пропаст...
Нема коментара:
Постави коментар