ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

четвртак, 05. јул 2018.

Фридрих Шелинг - Филозофска истраживања о бивству човекове слободе



Фридрих Шелинг - Филозофска истраживања о бивству човекове слободе Радио Београд, Tрећи програм Студије Фридрих Шелинг: Филозофска истраживања о бивству човекове слободе У седмичном циклусу СТУДИЈЕ емитовани су делови текста Фридриха Шелинга "Филозофска истраживања о бивству човекове слободе и предметима који су с тим повезани". С немачког превео Милош Тодоровић. Шелингов спис о слободи један је од најславнијих текстова класичнoг немачког идеализма. Ако је слобода, истовремено, узрок и сврха људског деловања, то још увек не значи да знамо шта слобода јесте, шта је њено – како Милош Тодоровић преводи – бивство. Шелинг, наравно, поставља управо то питање и у вртоглавом тексту, једном од најзахтевнијих што ју је та велика генерација немачких филозофа написала (Кант, Фихте и Хегел остала су тројица), покушава слободи да приђе разматрајући је у њеном чињеничном облику, али, још и више, разматрајући услове могућности њеног постојања. Одговарајући, донекле, и на захтеве свога времена, Шелинг ће у игру увести и бога (али му неће превише времена бити потребно да закључи како бог не може да буде гарант људске слободе), одговориће на захтеве што их упућује Спинозина филозофија и усредсредиће се на кључни мотив који покреће модерно доба: човек као исходиште и циљ слободе. Шелингов спис објавиће издавачка кућа Дерета из Београда. Чита Марица Милчановић Уредник Иван Миленковић

Нема коментара:

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ

ДЕМОСТЕНОВЕ БЕСЕДЕ
Почетак Прве филипике. - Стара и ретка књига. Београдско издање из 1912. Српска књижевна задруга.

ДУКАТ (рашљари)

ДУКАТ (рашљари)
Сајт Александра Лукића (1957 - )

Непозната Србија