НОВОСТИ – ДИЦ-a Билтен "Сазвежђа З"

СПЕКТАР

СПЕКТАР
НовиБусур

ПРЕВЕДИ - TRANSLATE

четвртак, 30. јануар 2014.

"Лаки пингвини", "Боље икад него никад"... Коментари на чланак ТАДИЋ НАПУСТИО ДС

ТАДИЋ НАПУСТИО ДС

Laki pingvini | 30/01/2014 18:46
Ne razumem o kojoj je politici rec. Od 5. oktobra jedna te ista je politika na vlasti, bilo da je u kombinaciji sa LDP, DSS, SPS, SNS. Jedini je DSS odustao od otvorene antidrzavne politike, ali kasno. Idu izbori, i bira se izmedju istih. Sta i koga da birate. Tadic je izgleda jedini u Srbiji koji primecuje neku razliku izmedju LDP, SNS i svoje bivse DS. Ja nikakvu razliku ne vidim, osim u pojedinim jedinkama koje imaju manje ili vece poprsje. Ali, politika i propast ista vec 15 godina. Mozda su im kravate i blejzeri razliciti, ali svi su isti kao pingvini. Tako i deluju, nedoraslo, pingvinski.
Bolje ikad nego nikad | 30/01/2014 18:48
Krug dvojke i malo šire, koji je ilegalno zavladao celim DS-om, mu je okrenuo leđa, ali će Srbija da ga podrži. Pogrešio je što odmah nije formirao svoju partiju
Mihailo D. | 30/01/2014 19:07
Svega tu ima, predsedniče... Ima nas mnogo koji se sećamo i Pekića i Idola, i još koječega. Iako ste to mogli malko otmenije izvesti, umete vi to, možda je bolje ovako - za ove igre kakve se sada igraju, za ove pritiske podkojima je DS - ipak mislim da je Đilas bolji lider.
Srećno.
============================================================

Борис Тадић

БЕОГРАД – Бивши председник Србије и ДС Борис Тадић саопштио је да више није члан ДС и да је поднео оставку на место почасног председника те странке.
Тадић је на конференцији за новинаре рекао да је ту одлуку донео због разговора о сарадњи ДС и Нове странке Зорана Живковића.
„Данас сам одлучио да изађем из чланства у ДС и дао оставку на место почасног председника зато што се у политички блок око ДС враћају људи који су јој донели епитет аферашке и корупционашке странке “, рекао је Тадић.
Тадић је такође нагласио да је један од највећих проблема са којима се суочавао током осам година као председнк странке био терет афера и погрешних приватизација управо из времена Живковићеве владе и додао да је он носио то тешко бреме као и ДС.
Он је, међутим, нагласио да није постојао ниједан оправдан разлог за то, јер се лично, и у приватном животу и у политичком деловању, владао по стандардима пристојног понашања.
„Губили смо снагу за политички процес и поверење грађана управо због тих афера, а из тих година позната је синтагма о жутим лоповима и корупционашкој странци. нисам у томе имао удела, али сам плаћао личну и политичку цену”, нагласио је Тадић.
Он је поновио да данас ново руководство ДС жели у изборе управо са тим људима, са онима који су ДС водили ка изборном цензусу, што је спречено 2003. године.
Тадић је рекао да сада боље разуме председника демократа Драгана Ђиласа када је рекао да му његова подршка није потребна у овим предстојећим изборима.
Он је објаснио да је одбио чланство у изборном штабу странке јер не може да преузме одговорност за политику која се сада води, али да је понудио све своје услуге у предстојећој кампањи за изборе које руководство од пре само неколико недеља није било у стању да предвиди.
„Нема разлога да будем у било каквој политичкој институцији са онима који су нас, док смо водили борбу против организованог криминала, називали шефовима мафије, криминалцима и Ал Капонеом”, рекао је Тадић.
Он је више пута подвукао да одлука о напуштању странке није усмерена против чланова ДС, већ да је она управо због њих.
„Србији је потребна нова Демократска странка која ће преузети ризик за будуће време. Оповргавам све оне који су говорили да је мало урађено”, рекао је Тадић и нагласио да је Србија поред осталог, постала земља која је посвећена и решавању проблема у свету, посебно безбедносних.
Завршавајући обраћање новинарима, Тадић је рекао да ће одлуку о томе да ли ће изаћи на парламентарне изборе 16. марта донети брзо, и да му не замере што неће одговарати на питања, јер, како је рекао, нема ниједан други одговор.
„Довиђења, људи, видимо се у неком другом филму”, поновио је Тадић реченицу коју је изговорио у ноћи кад су саопштени прелиминарни резултати председничких избора 2012. године које је изгубио у трци са Томиславом Николићем.
Тадић: Наредних дана одлука да ли ћу наступити на изборима
Борис Тадић, који је данас саопштио да напушта Демократску странку, рекао је да ће наредних дана донети одлуку о томе да ли ће наступати на предстојећим парламентарним изборима.
Тадић је, такође, поново одбацио спекулације да је формирао демократски фронт.
„О томе шта ћу радити у будућности у Србији одлуку ћу донети наредних дана. Још одлуку о томе нисам донео, а да ли ћу наступати на овим изборима у било какавом политичком савезу, о томе ћу одлуку донети наредних дана”, рекао је Тадић на конференцији за новинаре.
Он је рекао да је неистина да је водио преговоре о формирању демократског фронта.
„Нисам формирао политичку институцију, демократски фронт, нити било какву институцију сличног револуционарног имена”, рекао је Тадић. Он је додао да се са многима од актера који су помињани као наводни партнери у демократском фронту није видео месецима, јер је, како је рекао, добрим делом изашао из дневне политике Србије након председничких и парлментарних избора 2012. године.
„И то је сва истина”, поручио је Тадић.
Три пута лидер ДС, два пута на челу Србије,остаје у политици?
Борис Тадић бивши председник Србије и први човек демократа до децембра 2012. године, постао члан Демократске странке када је она 1990. године обновљена.
Обављао је функције секретара Главног одбора и потпредседника Извршног одбора, а на Скупштини ДС, 27. фебруара 2000. године, изабран је за потпредседника Демократске странке.
Био је посланик Демократске странке у Скупштини Србије.
У ДС је руководио Центром за развој демократије и политичких вештина, а радио је и на успостављању регионалног система политичке едукације у Србији, Републици Српској, Македонији и Бугарској.
Након формирања прве владе тадашње СРЈ после петооктобарских промена 2000. Тадић је у њој био министар телекомуникација.
У то време он је и посланик у Скупштини СРЈ, у Већу грађана, потпредседник Скупштине СРЈ, руководи Одбором за контролу служби безбедности.
У првом сазиву Скупштине државне заједнице СЦГ обављао је функцију шефа Посланичког клуба ДОС-а.
На дужности министра одбране тадашње Државне заједнице СЦГ је од 17. марта 2003. до априла 2004.
За потпредседника Демократске странке поново је изабран на Десетој скупштини странке, 5. октобра 2001, а председник странке постаје на XИ Скупштини ДС, 22. фебруара 2004.
Након тога још два пута је биран за председника странке - на XИИ Скупштини, 18. фебруара 2006, а затим и на XИВ Скупштини, 18. децембра 2010. године.
За председника Републике Србије први пт је изабран јуна 2004. године, а поново је на ту функцију изабран 3. фебруара 2008.
Петогодишњи председнички мандат требало је да траје до фебруара 2013. али је он, у склопу изборног процеса, априла 2012. поднео оставку на место председника државе и расписао уз парламентарне и председничке изборе.
Након што је на мајским изборима 2012. изгубио у другом кругу освојивши 1.481.952 гласа, односно 47,31 одсто, док је победник Томислав Николић добио 1.552.063 гласа, односно 49,54 одсто гласова бирача, нови председник Србије постао је Николић.
После седнице Главног одбора странке 4. новембра 2012. Тадић је објавио и званично да је одлучио да се не кандидује поново на функицију лидера ДС.
На ванредној изборној скупштини странке 25. новембра 2012. за новог председника изабран је Драган Ђилас, до тада заменик председника странке и први човек Београда.
У ДС је тада уведена функција почасног председника странке и акаламацијом је на то место именован Борис Тадић.
Крајем претходне године било је већ сасвим јасно да је подела у ДС неминовна, да се део чланства окренуо против Ђиласа, те да су поједини одбори почели да отказују поверење актуелном лидеру.
Део незадовољних чланова почео је консултације с Тадићем и у медијима се спекулисало о могућем цепању ДС.
Прилика за проверу расположења демократа била је седница Главног одбора ДС у Новом Саду 18. јануара 2014. где су извештај Драгана Ђиласа подржала 274 члана Главног одбора, против је било 127, 10 уздржаних и 15 неважећих листића.
Након таквог исхода гласања извесно је било да иницијатива за изгласавање неповерења Ђиласа није прошла, а Тадић се нашао у мањини, најавивши да ће наставити борбу за другачију ДС те да ће заштити људе који су приликом гласања били уз њега.
Претходно је недвосмислено поручио да ''Ђилас нема капацитет да води странку'', а након те седнице у медијима се спекулисало да са својим истомишљеницима из странке припрема нови фронт, нешто попут новог ДОС-а.
Данас је иступањем из Демократске странке најавио свој нови политицки ангажман.
Танјуг
објављено: 30.01.2014. 

среда, 8. јануар 2014.

Bez dobrih dela nećemo stići daleko. ŠTA suštinski znači biti verujući čovek

ŠTA suštinski znači biti verujući čovek, koliko nam je savremeno doba sa svojim shvatanjima ljudske egzistencije, uspeha, borbe za preživljavanjem, moći i svakodnevnim utakmicama promenilo shvatanja vere?
Čemu nas danas, u ovo surovo vreme, vera uči, da li činjenica da sve više ljudi obeležava verske praznike apsolutno znači i da sve više živimo u veri? Ovo su samo neka od pitanja na koja su svaka civilizacija i svako doba već dali odgovore, ali nam svakodnevica uvek iznova pokazuje da se ipak često zaboravlja šta je suština vere.
- Sve što sam stariji, vera je za mene sve jednostavnija i zove se dobro; činiti dobro - kaže dramski pisac Dušan Kovačević. - Neko je u prilici i mogućnosti da učini velika dela, a neko da pomogne koliko može. Između Boga i dobra je znak jednakosti - činiti dobro, pomoći slabima, nemoćnima, bespomoćnima je suština vere i najplemenitiji smisao postojanja na ovom svetu.
SUŠTINA POSTOJANJA PO rečima Dušana Kovačevića, jednostavna je i suština života, i čovek kao biće: - Sve teorije, i sve priče i knjige nešto su što čoveka često može da zbuni, i da pomisli kako su neke zapovesti već prestarele, i kako je ovo neko novo doba, i kako čovek u novom vremenu razmišlja i ponaša se na neki nov način. A kad se sve to zaboravi u trenucima sopstvenog bola ili bola bližnjih, onda se shvati da je čovek jednostavno biće, i da je to činjenje dobra suština njegovog postojanja. U tom činu se ne delimo ni po narodima i nacijama, ni po veri, ni po političkim ubeđenjima. Bitno je samo da li je neko čovek ili ne.
To što se sve više okrećemo veri, Kovačević objašnjava egzistencijalnom i društvenom situacijom:
- Očigledno je da su ljudi, u nedostatku poverenja u ono što se zove sigurnost jedne zemlje, sve više okrenuti nadi da je dobro u duhovnosti, a ne u očekivanju večitih obećanja da će život učiniti lepšim ako se nešto konkretno, materijalno ima. Duhovnost je ranije bila ili zamena realnosti, ili često i potcenjena, i treba je učiniti sve bitnijom za ljudsku egzistenciju. Jer ubeđen sam da sve više ljudi veruje u onu suštinu ispisanu u Bibliji - da ono što seješ, to i žanješ. Vera nas je kroz istoriju spasla da ne nestanemo i da danas postojimo u ovoj zemlji koja je mogla biti i bolja i srećnija, da je bilo više pameti i poštovanja mudrosti koja je davno zapisana. Nevera je učinila mnoga zla, a na nama je da se kroz verovanje, a to konkretno znači činiti dobro, ponovo prizovemo moralnom i čestitom životu. Nema nam, siguran sam, pomoći ako ne budemo shvatili da bez međusobnog deljenja onoga što imamo i svakodnevnih činjenja malih, dobrih dela, nećemo uspeti daleko da stignemo - smatra Dušan Kovačević.
Po rečima akademika Matije Bećkovića, biti u veri znači biti čovek, pošto se to pitanje kod insekata ne postavlja:
- Konačno je pitanje da li verujemo ili ne verujemo postalo naša lična, privatna stvar, i ta javna galama da li veruješ ili ne veruješ završila je svoju karijeru. Nisam siguran da li su više verovali oni koji su tada tvrdili da ne veruju, ili oni koji su govorili da veruju. Ali sve je više onih koji se kunu u nešto u šta ne veruju, a i ta ideja da Bog zavisi od toga da li mi verujemo ili ne davno je odbačena. Da je Bog na nas spao, ne bi ni postojao. A opet, blisko mi je ono što je rekao Bodler: „Bog je jedini toliko veliki da može sebi da dozvoli i da ne postoji“ - kaže Matija Bećković.
 
Bez dobrih dela nećemo stići daleko | Kultura | Novosti.rs

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА