Укупно приказа странице

Портал Сазвежђа З

Портал Сазвежђа З
Заветине

ПОДВУЧЕНО. Претплата

ПОДВУЧЕНО. Претплата
ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ. - Приватни књижевни часопис. Годишња претплата на онлајн верзију 2000,00 динара. Уплата се врши преко Пост нета на тел. уредника + 381 3006950, са обавезним именом и презименом претплатника и кућном адресом. Претплaтник добија на поклон и два годишња приступа локацијама које су заштићене (нејавне, затворене), по свом избору

Докажите!

Докажите! Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, Порталу Сазвежђе З, Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућим условима!) је да се претплатите на неки од часописа "Заветина", или од књига - које су скоро свуда блокиране по Србији. Докажите да вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача!

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

недеља, 28. децембар 2008.

Čuveni srpski PEN centar, "Arhipelag" alajbegovina, i dr.


Odlomak iz članka Igora Marojevića

... Kao što Srpskom PEN-u ne smeta da unutar svojih prostorija smesti jednu privatnu izdavačku kuću. Ako si član Srpskog PEN centra pa odeš tamo, možeš da se iznenadiš prizorom izdavačke kuće u međuvremenu instalirane u Srpskom Pen-u. Uđe tako član srpskog PEN-a u prostorije Srpskog PEN-a i može da pomisli: nisam znao da u Srpskom PEN-u postoji i "Arhipelag". Padne mu na pamet da se na primer okrepi kafom, kad ono - nije nije u pitanju nikakav bar "Arhipelag" nego izdavačka kuća "Arhipelag". Privatna izdavačka kuća u jednom PEN centru!
Pisac ovih redova je član i Katalonskog PEN-a ali ništa slično nikada video nije. (..... ) Možda Katalonci nisu dovoljno prosvećeni? Iskreno, pomišljao sam da se kao član i jednog i drugog PEN-a nekome požalim na sopstvenu zbunjenost različitim praksama Srpskog i Katalonskog PEN-a. Na primer, da pošaljem pismo Centrali Svetskog PEN-a i eventualno pitam da li je uobičajena praksa da u jednom PEN-centru bude smeštena jedna privatna izdavačka kuća? I da jedan visoki politički funkcioner bude predsednik jednog PEN-centra?No, sigurno nije lako u isti mah biti ambasador u Danskoj, potpredsednik najznačajnije srpske političke partije i predsednik jednog metodološki verovatno inovativnog PEN-kluba. Bilo bi gotovo nemoguće uz to se i latiti „Prosvete“. S druge strane, svestan sam ja da je moja ideja o apriornom predlaganju Vide Ognjenović za novu šeficu „Prosvete“ možda ipak račun bez krčmara. Ali, niko nije rekao da bi to bilo najizvodljivije, nego samo najpoželjnije rešenje.No, ako ona ipak ne bi imala dovoljno vremena, volje i prostora da se bavi prosvećivanjem i iz okvira „Prosvete“, možda bi toga mogao da se lati Gojko Božović, glavešina „Arhipelaga“ instaliranog sred PEN-a. Značaj te izdavačke kuće bio je apsolviran još pre nego što je bio ustanovljen. Ako „Arhipelag“ za njegovo sprovođenje nije preporučivao sopstveni staž, jeste predlog Srpskog PEN-a da se taj poduhvat poveri „Arhipelagu“. U sazivu Vojislava Brajovića, Ministarstvo za kulturu Republike Srbije je odobrilo zamašna sredstva „Arhipelagu“ za sprovođenje izdavačkog poduhvata pod naslovom „Sto slovenskih romana“. Uzgred, član komisije za izbor deset srpskih romana za međunarodnu ediciju „Sto slovenskih romana“ objavljenih posle pada Berlinskog zida bio je, neverovatno, i Gojko Božović. Kao što je bio član saveta Sajma knjiga kada je apsolvirano da njegova izdavačka kuća treba da dobije mesto u srcu partera Sajma knjiga. Unapred se može reći da bi najprirodnija moguća slika bila da, ko god o tome odlučivao, na sledećem sajmu knjiga Božović nastupa na jednom te istom štandu, i kao glavešina „Arhipelaga“ i kao glavešina „Prosvete“?No, možda on uopšte ne bi želeo da bude i glavešina „Prosvete“. Moje ideje se u tom slučaju iscrpljuju: na to mesto sam, kao poslednje rešenje, unapred spreman da predložim samo još jednog potvrđenog prosvetitelja. U pitanju je, na kraju krajeva, čovek dovoljno upućen u tekuće javno apsolviranje principa privatizacije „Prosvete“: Žarko Obradović koji je ovih dana uostalom dao sijaset izjava o poželjnom modelu privatizacije „Prosvete“. Osim toga, posredi je bezuslovno najuspešniji mogući domaći prosvetitelj: taj je postao ministar prosvete čak pre nego što je valjano savladao srpski...

----

Нема коментара: