Укупно приказа странице

Имагинарна редакција

Имагинарна редакција
Имагинарна редакција

Сазвежђе З

Сазвежђе З
ПРЕТПЛАТА. На заштићене, приватне делове Портала. У свом склопу, Портал открива, много више, од стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које садрже хиљаде публикованих књижевних прилога, књига, фотографија, страница, вести, идеја и иницијатива, пре свега, издавачких, које разбијају балканску и српску официјелност, жабокречину, подстичући савременике, и оне који долазе да у свету књижевности и културе пронађу смисао и испуне живот, отварајући прозорчиће на Балкану, који су или затворени, или зазидани........

Translate

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

петак, 08. фебруар 2008.

Neverovatna pokvarenost srpskog naroda  / Vina Ver

(O ovome istome predmetu ima i pesma).

Srbi su ogranak Hrvata koji se vratio divljaštvu. Najbolji dokaz da su Srbi divljaci jeste da ne znaju ni obična slova. Na svome grbu: samo sloga Srbina spasava, oni su slovo s dva puta okrenuli natraške.
Nekulturnost im se vidi u tom da im je najveći vladar bio niko i ništa, i tako se i zvao: Nemanja.
Svi su im vladari bili bedni, a od ubogog Lazara stvorili su najvećeg.
Posle je vladao nad njima turski car Bajasit. On i sad žari i pali po Srbiji jer Nikoli Pašiću ime je Baja a on je uvek sit:
Baja sit. Iz ovoga se vidi da je u Srbiji još uvek Turska uprava.
Kako saveznici, i to prosvećeni, misle o Hrvatima i Srbima vidi se iz sledećeg autentičnog fakta:
Najslavnija ulica u Parizu posvećena je geniju hrvatskog naroda, Hrvatu Dživu Gunduliću. Svoj najsjajniji bulevar oni su nazvali, po Gundulićevom remek-delu: Boulevard Hausmann (bulevar "Osman "). A šta misle o Srbima?
Kad Francuz najviše hoće da uvredi čoveka on mu kaže: "tornjajse", ili, u slici rečeno: idi na železnicu – a la gare! A Francuzi su svoju železnicu posvetili – srpskome vladaru, svetome Lazaru, i njihova najveća železnička stanica zove se: La Gare Saint Lazare. Time su parizlije pokazale Srbima, na učtiv način, da ih ne cene i da ih izbacuju iz svoje sredine!

[1]
[1] Pesma, priložena članku počinje ovako:
Čujte braćo Hrvati
Ne dajte se varati
Srbi ne znaju kako treba vladati
Mi se dobru ne možemo nadati
S toga treba .....(Dalje je pesma nerazumljiva).

(S. Vinaver)

Нема коментара: